Kako objašnjava Andrew Lo, profesor finansija i direktor Laboratorije za finansijski inženjering na MIT Sloan School of Management, pitanje više nije da li AI ima dovoljno znanja.
„Odgovor je jasan – ima“, kaže Lo.
Ono što AI nema jeste – odgovornost
Za razliku od ljudskih savetnika, AI nema fiducijarnu obavezu prema klijentima. To znači da nije zakonski dužan da deluje u njihovom najboljem interesu, niti snosi posledice ako pogreši. Kod ljudi, takva odgovornost može da dovede do regulatornih kazni, tužbi ili čak krivične odgovornosti.
Upravo tu nastaje pravni vakuum koji stručnjaci još uvek ne uspevaju da reše.
Istovremeno, sve više ljudi koristi generativnu veštačku inteligenciju za finansijske savete. Alati poput ChatGPT, Claude i Gemini postaju „prva adresa“ za pitanja o novcu, investicijama i porezima. Istraživanja pokazuju da je čak dve trećine korisnika već tražilo finansijske savete od AI-ja, a veliki procenat njih je te savete i primenio u praksi.
Stručnjaci upozoravaju na rizik
AI je izuzetno dobar u objašnjavanju opštih finansijskih pojmova i davanju pregleda tema koje mnogima nisu jasne. Ali kada je reč o konkretnim ličnim finansijama – poput poreza ili investicionih odluka – potreban je dodatni oprez.
Jedan od problema je i to što AI modeli često daju odgovore koji zvuče uverljivo, čak i kada nisu potpuno tačni. Zbog toga je, kako Lo naglašava, neophodno proveravati informacije više puta, posebno kada su u pitanju brojke i precizni proračuni.
Zanimljivo je da ni svi ljudski finansijski savetnici nemaju fiducijarnu obavezu – jer pravni okvir zavisi od njihove uloge (broker, investicioni savetnik, agent osiguranja i slično). To dodatno komplikuje već „minirano“ polje finansijskih saveta.
Veštačka inteligencija može biti moćan alat za razumevanje finansija i istraživanje opcija. Ali kada je u pitanju donošenje konkretnih odluka – posebno onih koje utiču na vaš novac – odgovornost je i dalje isključivo na vama.
