Šest godina između upozorenja i rešenja
Tokom pripremnih saslušanja, šef Instagrama Adam Mosseri suočen je sa internim mejlovima u kojima zaposleni još 2018. upozoravaju na „strašne stvari“ koje se dešavaju u DM porukama, uključujući slanje neželjenih eksplicitnih fotografija maloletnicima. Tužioci tvrde da je kompanija bila svesna problema, ali da nije preduzela dovoljno brze i odlučne korake.
Meta je u aprilu 2024. konačno uvela alat koji automatski zamagljuje sumnjive fotografije poslate tinejdžerima u privatnim porukama, uz opciju da korisnik odluči da li želi da ih otvori. Kompanija ističe da je balansiranje između privatnosti poruka i bezbednosti korisnika kompleksno, te da se značajan deo problematičnog sadržaja upravo pojavljuje u privatnim komunikacijama, gde platforma mora da vodi računa o enkripciji i zaštiti podataka.
Tužioci, međutim, smatraju da je šest godina predugo čekanje kada je reč o zaštiti maloletnika od eksplicitnog sadržaja i potencijalnog „groominga“, odnosno manipulacije mladih korisnika od strane odraslih, piše TechChrunch.
Interni podaci koji podižu temperaturu
U sudskim dokumentima citiraju se i rezultati interne ankete prema kojima je gotovo petina korisnika uzrasta od 13 do 15 godina izjavila da je videla golotinju ili seksualne slike koje nisu želeli da vide. Dodatno zabrinjava podatak da je više od osam odsto ispitanika iz iste starosne grupe prijavilo da je u roku od nedelju dana naišlo na sadržaj u kojem neko prikazuje ili najavljuje samopovređivanje.
Ovi brojevi dolaze u trenutku kada se tehnološke kompanije suočavaju sa sve većim regulatornim pritiskom. Američke savezne države, ali i zakonodavci u Evropi, već duže vreme preispituju da li su platforme dizajnirane tako da podstiču zavisnost kod mladih i da li algoritmi dovoljno brzo uklanjaju štetan sadržaj.
Meta u svom odgovoru ističe da je uvela „Teen Accounts“ sa pooštrenim podrazumevanim podešavanjima privatnosti, ograničenjima u komunikaciji i dodatnim roditeljskim kontrolama. Kompanija naglašava da kontinuirano unapređuje alate za zaštitu mladih, ali i da nijedan sistem ne može u potpunosti eliminisati rizike.
Ipak, suštinsko pitanje ostaje isto: ako je problem prepoznat još 2018, zašto je rešenje stiglo tek 2024? Sud će se baviti pravnim aspektima odgovornosti, ali šira javnost već vodi drugu raspravu – koliko brzo tehnološki giganti moraju da reaguju kada su u pitanju deca i tinejdžeri, i da li bezbednost najmlađih korisnika može da čeka razvojne cikluse proizvoda.
