Zamislite da pređete prstom preko ekrana i zaista osetite hrapavost drveta, glatkoću metala ili reljef karte. Upravo takav scenario stoji iza novog sistema nazvanog VoxeLite, predstavljenog u naučnom časopisu Science Advances. U pitanju je nosivi taktilni displej za jagodicu prsta, napravljen tako da isporuči približno onoliko informacija koliko naš nervni sistem ume da „proguta“ kroz dodir.
Na prvi pogled, izgleda kao običan flaster: tanak oko desetinu milimetra, težak tek nekoliko desetina grama, elastičan i prilagodljiv prstu. Ispod te skromne forme krije se mreža mikro-aktuatora – sitnih „čvorića“ koji rade kao pikseli dodira. Svaki od njih može pojedinačno da se uključi, pojača trenje ili blago „zagrize“ kožu, pa se kroz pažljivo programirane kombinacije dobija osećaj različitih tekstura i mikro-neravnina, piše portal Science.
Ono što ovaj uređaj izdvaja je gustina i brzina stimulacije: čvorići su raspoređeni tako da se približe „rezoluciji“ ljudske jagodice, dok sistem radi dovoljno brzo da mozak ne registruje kašnjenje između pokreta i osećaja. Rezultat je interfejs koji ne pokušava da zameni stvarni dodir, već da ga nadogradi. Korisnik i dalje oseća površinu ispod prsta – uređaj preko nje dodaje digitalni sloj informacija.
Potencijalne primene su očigledne. U VR i AR okruženjima, ovakav flaster može da približi virtuelne objekte stvarnosti: umesto klasične vibracije kontrolera, imamo osećaj ivica, prelaza, dugmadi ili alata. U robotici i teleoperacijama, operater bi mogao da „oseti“ šta robot dodiruje na udaljenoj lokaciji. Za slepe i slabovide, ovakav sistem bi mogao da pretvori tekst, grafike ili interfejse u bogatiji taktilni jezik od klasičnog Brajevog pisma.
Autori rada podsećaju na jednu jednostavnu istinu: vid i sluh odavno imaju svoje digitalne interfejse – ekrane i slušalice. Dodir je poslednje veliko čulo za koje se tek sada prave ozbiljni „izlazi“. VoxeLite nije finalno rešenje, ali je važan korak: pokazuje da se haptički interfejsi više ne svode na vibraciju telefona, već da polako ulazimo u zonu u kojoj prst ne pravi jasnu razliku između fizičkog i digitalno dodate teksture. Sledeći zadatak biće da ovu tehnologiju spakujemo u rukavice, kontrolere i – jednog dana – možda direktno u same ekrane.
