Rastuće tenzije oko duga i digitalne imovine
Američki javni dug dostigao je 37,43 biliona dolara, što predstavlja više od desetostrukog povećanja od početka osamdesetih godina prošlog veka. Dok se u Vašingtonu razmatra kako stabilizovati poverenje u dolar, deo rešenja vidi se u stablecoinima – digitalnim tokenima vezanim za američku valutu. Zvaničnici ističu da bi ovaj mehanizam mogao da obezbedi dodatnu tražnju za američkim državnim obveznicama i smanji rizik od neuspešnih aukcija duga.
Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da će upravo stablecoini pomoći da dolar ostane globalna rezervna valuta. Slično je i bivši predsednik Predstavničkog doma, Pol Rajan, naglasio da stablecoini podržani dolarima jačaju tražnju za američkim javnim dugom i omogućavaju SAD da održe korak s Kinom.
Ruske optužbe na račun Vašingtona
Na drugoj strani, u Moskvi stižu oštre kritike. Savetnik predsednika Vladimira Putina, Anton Kobjakov, optužio je SAD da koriste kriptovalute i zlato kako bi obezvredile svoj dug i „hitno reagovale na opadajuće poverenje u dolar.” On je na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku poručio da Vašington pokušava da „prepiše pravila tržišta zlata i kriptovaluta”, dodajući da su upravo ta dva sektora danas ključna alternativa tradicionalnom globalnom valutnom sistemu.
„Kao i 1930-ih i 1970-ih, SAD planiraju da svoje finansijske probleme reše na račun sveta – ovog puta gurajući sve u ‘kripto oblak’,” izjavio je Kobjakov, upozorivši da bi premeštanje duga u stablecoine omogućilo Americi da „krene iznova”, iako nije precizirao kako bi taj proces zapravo obezvredio obaveze, objavio je CoinTelegraph.
Geopolitički obračun kroz kripto tehnologiju
Ovaj sukob nije samo ekonomski, već i geopolitički. SAD su u julu usvojile zakon GENIUS Act, kojim je postavljen regulatorni okvir za stablecoine, što se tumači kao potez ka institucionalizaciji njihove uloge u finansijskom sistemu. Paralelno, ruski mediji najavili su rad na stablecoinu vezanom za rublju, pod nazivom A7A5, koji bi trebalo da se lansira na Tron mreži.
Takvi potezi ukazuju da obe zemlje žele da kroz digitalnu imovinu osnaže sopstvenu poziciju u globalnoj ekonomiji. Za SAD to znači očuvanje postojećeg monetarnog poretka i dominacije dolara, dok Rusija vidi šansu da promoviše alternativne modele i umanji zavisnost sveta od američkog finansijskog sistema.
