Kada su Google i Meta prvi put krenuli da razvijaju sopstvene kablovske sisteme ispod okeana, to je delovalo kao tehnološki hir. Danas je jasno da se radi o strateškom pomaku u načinu na koji velike kompanije upravljaju globalnim internet saobraćajem. Najnoviji projekti obuhvataju mrežu kablova dugih više desetina hiljada kilometara, koji povezuju Sjedinjene Američke Države sa Indijom, Južnom Afrikom, Australijom i Brazilom.
Pomorski kabl duži od obima planete
Meta je pokrenula projekat nazvan Waterworth, u okviru kojeg će biti postavljen podmorski kabl duži od obima planete. Sastoji se od 24 vlakna visokog kapaciteta, a cilj je da obezbedi kompaniji potpunu kontrolu nad digitalnim saobraćajem između ključnih kontinenata. Poseban akcenat stavljen je na sigurnost, pa će kabl prolaziti ispod potencijalno rizičnih geopolitičkih tačaka.
Google već ima desetine aktivnih kablovskih ruta, uključujući one koje nose imena velikana poput Grejs Hoper. Novim ulaganjima, kompanija želi da proširi infrastrukturu koja omogućava brži, sigurniji i pouzdaniji prenos podataka, što je naročito važno za sve intenzivniji razvoj veštačke inteligencije, objavio je CNBC.
Ulaganja u podmorske kablove postaju ključan deo digitalne nezavisnosti. Umesto oslanjanja na globalne telekom operatere, velike IT kompanije grade sopstvenu mrežu. Na taj način ne samo da štede novac na dug rok, već stiču potpunu kontrolu nad propusnim kapacitetima potrebnim za AI obradu, strimovanje i cloud servise.
Geopolitički aspekt ovih projekata ne može se zanemariti. U vreme kada se kablovi u Baltičkom moru i Crvenom moru sve češće nalaze na meti sabotaža, nova infrastruktura nudi otpornost i fleksibilnost. Umesto da zavise od ranjivih tačaka, Google i Meta kreiraju nove, bezbednije rute.
Dok javnost najčešće razmišlja o brzini interneta kroz prizmu rutera i WiFi signala, prava borba za podatke dešava se kilometrima ispod morske površine. I sve je više jasno – ko kontroliše kablove, kontroliše budućnost digitalnog sveta.
