Disclaimer: Ovaj tekst sadrži spoilere. Ako još niste pogledali seriju, sačuvajte ovaj tekst za kasnije.
Na striming servisu Netflix objavljeno je svih pet epizoda šeste sezone serije “Black Mirror” 15. juna. Sezonu je otvorila epizoda pod nazivom “Joan is Awful” koja prikazuje istoimenu junakinju čiji je život do detalja pretvoren u televizijsku seriju zahvaljući veštačkoj inteligenciji, tačnije deepfake tehnologiji.
Upotreba tehnologije u prvoj epizodi nove sezone
Naime, ova tehnologija omogućila je fiktivnoj striming platformi da, na kraju svakog dana, objavi adaptaciju života glavne junakinje Joan tako što nadgledaju i prisluškuju sve njene aktivnosti putem uređaja koje ona koristi i koji je okružuju. Problem nastaje kada Joan uviđa da je taj proces sasvim legalan, odnosno da je sama dala saglasnost za praćenje tako što je u nekom trenutku kliknula na “Prihvati i zatvori” pop-up.
Njenog AI klona u ovoj epizodi tumači renomirana glumica Selma Hajek, koja ubrzo postaje besna zbog načina na koji se koristi njena virutelna replika, odnosno digitalni blizanac. No, i ona se suočava sa surovom činjenicom da je sama pristala na to, te da ništa ne može da uradi povodom toga, bez obzira na svu njenu slavu i moć.
I dok su ranije sezone ove serije doživljavane kao vizionarske i futurističke, zastrašujuće ali istovremeno i nezamislive u stvarnom svetu, šesta sezona imala je nešto drugačiji efekat na publiku.
Da li je budućnost najavljena u Black Mirror-u već počela?
Nova tehnologija o kojoj je ova serija govorila u ranijim epizodama oduvek je bila zasnovana na istinitim tehnološkim naprecima i dešavanjima, ali je bila primenjena na tako napredan način, i naširoko prihvaćena, da je delovalo kao da je čovečanstvo i dalje vrlo daleko od tog scenarija, a samim tim i bezbedno.
Međutim, prva epizoda nove sezone flertuje sa idejom digitalnih blizanaca – tehnologijom koja se uveliko primenjuje u razvijenim azijskim zemljama kao što su Južna Koreja i Japan.
I ne samo to, nije tajna da su poznate ličnosti već počele da prodaju svoje AI klonove, kao i to da se njihovi agenti fokusiraju na informisanje o pravnim posledicama i preciznom definisanju ugovora, kako bi odredili granice toga u kojim situacijama se može koristiti AI klon, na koji način je raspoređen prihod, i drugo.
Podsetimo, u jednom od ranijih tekstova objasnili smo i na koji način čuveni glumac Tom Henks vidi primenu ove tehnologije u industriji zabave i zašto smatra da ona može produžiti karijere glumaca širom sveta.
Koliko su trenutno zastupljeni AI klonovi?
Sada, mnoge poznate ličnosti odlučuju da saznaju više o mogućnostima ove tehnologije kako bi, s jedne strane, otključali novi tok prihoda, a s druge strane, istraživali mogućnosti industrije zabave i uključili se u tu transformaciju na vreme.
Mnogi od njih žele da budu pioniri u ovoj oblasti, ali i da uspostave bolju kontrolu nad reprezentacijom sopstvenog lika u medijima.
Ako potpuno banalizujemo ovu situaciju, može se reći da im deepfake tehnologija može omogućiti da budu na (bar) dva mesta u isto vreme, što dalje znači da će istovremeno moći da snimaju dva filma ili da nastupaju istovremeno na dva koncerta.
Iz ovoga je jasno zašto mnogima ta ideja zvuči primamljivo.
Do sada smo već bili svedoci uspešne primene ove tehnologije, pa je tako, na primer, fudbaler Nejmar prisustvovao Fashion Week-u kao 3D avatar, dok se AI klon supermodela Eve Herzigoce prošetao virtuelnom pistom.
S druge strane, pojedinci ili kompanije svakako koriste digitalne replike slavnih ličnosti, budući da je tehnologija dovoljno pristupačna i priuštiva, iako nemaju pravo na to. Međutim, regulativa i dalje nije dovoljno precizno definisala na koji način se ovakve zloupotrebe mogu kažnjavati.
Baš zato, poznate ličnosti su odlučile da stvari preuzmu u svoje ruke i postarali se da oni budu ti koji će zarađivati od sopstvenog lika, a ne treća lica.
Primene i moguće posledice
Još jedan od potencijala veštačke inteligencije u medijskoj industriji omogućiće da sadržaj bude prilagođen individualnom korisniku, te scenario u kojem postoji serija namenjena baš nama možda i nije tako nerealističan.
U teoriji, deepfake tehnologija može omogućiti da korisnik odabere glumce koje želi, kao i da utiče na tok radnje, pa u skorijoj budućnosti zaista možemo očekivati da se filmska industrija kreće u ovom smeru.
Osim toga, primena ovih AI klonova biće moguća i u drugim industrijama, najviše u kontekstu prodaje i uspostavljanja prisnijeg i personalizovanijeg odnosa sa potrošačima.
Međutim, postavlja se pitanje da li će efekat ove tehnologije biti i dalje tako fascinantan ukoliko je bude bilo na svakom koraku.
