Šta je obeležilo srpski startap ekosistem u 2022?
Sveobuhvatna analiza okruženja u kojem posluju inovativne domaće tehnološke kompanije predstavljena je u ovogodišnjem „Startap skeneru 2023”. U ovom istraživanju učestovalo je 167 srpskih startapa koji deluju u najraznovrsnijim oblastima i imaju različito poreklo.
O njihovim glavnim karakteristikama, budućim planovima, globalnim ambicijama i modelima finansiranja razgovarali smo sa Tadejom Kurepom, programskim direktorom projekta „Preduzmi ideju”.
WebMind: Startap skener predstavlja referentnu tačku koja na sveobuhvatan način prikazuje kako izgleda trenutni startap ekosistem u Srbiji. Kojim kriterijumima ste se vodili pri njegovom pisanju?
Tadej Kurepa: Prilikom pripreme istraživanja „Startap skener”, razmišljali smo o tome koje su to karakteristike našeg ekosistema koje bismo želeli da bolje upoznamo, ali smo pogledali i kako se slična referentna istraživanja sprovode u drugim razvijenijim ekosistemima, konsultovali se sa kolegama, organizacijama podrške i različitim domenskim ekspertima.
Smatramo da je „Startap skener“ iz godine u godinu sve kvalitetniji i da je ovo istraživanje postalo referentni godišnji presek stanja domaćeg startap ekosistema, kao i izvor relevantnih informacija. Skener pomaže svim stranama zainteresovanim da se naš ekosistem brže razvija i dodatno unapređuje.
Ključni trendovi i problemi u srpskom startap ekosistemu
WebMind: Koji trendovi i tendencije su najuočljiviji u srpskom startap ekosistemu današnjice?
Tadej Kurepa: Istraživanje pokazuje da je ekosistem u roku od godinu dana porastao za oko 20%. Kada uporedimo novi Skener sa prošlogodišnjim, vidimo i da postoji jasna tendencija ka povećanju prodaje, razvoju proizvoda i povećanju vidljivosti.
U poređenju sa prošlogodišnjim istraživanjem, procenat startapa koji planiraju da prodaju svoju kompaniju značajno je porastao, sa 11,9% prošle godine na 31,1% ove godine.
Ovo bi moglo ukazivati na to da se poboljšavaju uslovi i tržišne prilike za exit kroz spajanja i akvizicije, a sasvim je moguće i da je u pitanju promena u percepciji među osnivačima, gde prodaja kompanije više ne predstavlja neuspeh, već prihvatljiv način da se stvori nova vrednost i pređe na druge projekte.
Istraživanje je pokazalo i da su domaći startapi vrlo ambiciozni i da skoro dve trećine startapa planira rast od preko 50% u 2023. godini. Ova ambicija ka rastu biznisa i povećanju prihoda se očitava i u planovima za zapošljavanje. U poređenju sa 2022. godinom kada je samo nešto više od 10% startapa izjavilo da planira zapošljavanje iz oblasti prodaje, došlo je do značajnog rasta potrebe za zapošljavanjem u ovoj oblasti, tako da preko 50% startapa planira da ove godine pridruži timu nove članove koji će se baviti upravo prodajom.
WebMind: Koji ključne probleme i nedostatke ste identifikovali u ovogodišnjem Skeneru?
Tadej Kurepa: Brzi rast ekosistema sa sobom donosi izazove, od kojih su neki nalaženje adekvatnih kadrova, dostupnost izvora finansiranja i internacionalizacija, odnosno izlazak na nova tržišta.
Brzi rast ekosistema sa sobom donosi izazove, od kojih su neki nalaženje adekvatnih kadrova, dostupnost izvora finansiranja i internacionalizacija odnosno izlazak na nova tržišta.
Kada govorimo o izvorima finansiranja, do sada su se naši startapi u velikoj meri finansirali iz sopstvenih sredstava, 92% startapa je u nekom trenutku koristilo sopstvena sredstva, i odmah za njima su grantovi i druga bespovratna sredstva, koje je koristilo 60% startapova. Dosta iza toga, sa 20%, su sredstva dobijena od inkubatora ili akceleratora, a 18% startapa je dobilo podršku „poslovnih anđela”. Smatramo da ovi rezultati ukazuju da je značajan dalji razvoj programa podrške, kao i najavljeno otvaranje dva nova fonda preduzetničkog kapitala u Srbiji.
U domenu orijentisanosti ka povećanju prodaje, mi vidimo da, pored programera, najveći broj zaposlenih u startapima rade u oblasti marketinga ili prodaji. Skoro polovina startapa ima nekog zaposlenog ko radi u barem jednoj od ove dve oblasti.
I kada govorimo o planovima za zapošljavanje u 2023, takođe su na prvom mestu prodaja i marketing i polovina startapa planira dalje zapošljavanje u ovim oblastima. Istovremeno, kada smo pitali startape koje je pozicije najteže popuniti, skoro polovina je odgovorila da je najteže popuniti pozicije iz oblasti prodaje, svi drugi odgovori su daleko iza toga. Tako da vidimo da, pored toga što postoji jasan fokus na povećanje prodaje, postoji i vrlo jasan izazov nalaženja adekvatnog kadra za prodaju. U tom smislu, jedan od načina da se ubrza rast našeg ekosistema je stavljanje većeg fokusa na specifična znanja i veštine koji su startapima potrebni.
Trećinu startapera/ki u Srbiji motiviše želja da reše neki problem
WebMind: Šta je ono što najviše motiviše srpske startapere/ke i kakva im je podrška najpotrebnija?
Tadej Kurepa: Jedno od pitanja koje smo postavili osnivačima bilo je koji je njihov glavni motiv za ulaženje u startap poduhvat. Skoro trećina je odgovorila da ih pre svega motiviše želja da reše neki problem, što znači da su oni uočili da postoji određeni problem u nekom poslovnom procesu ili u nekoj oblasti života, i da su iz želje da taj problem reše započeli sopstveni posao. Veliki broj osnivača kao svoju primarnu motivaciju označio je želju da komercijalizuju određenu ideju ili da budu samostalni u radu, da samostalno vode posao. Ova dva odgovora zajedno čine skoro 40% svih odgovora, tako da vidimo da postoji i jaka finansijska motivacija. Mislim da su motivi rešavanja problema i poslovne prilike prisutni u ogromnoj većini startap poduhvata.
Ako govorimo o tome kakva je podrška potrebna osnivačima, treba pre svega da odgovorimo na ono što su označili kao najveće izazove – pristup finansijama, zapošljavanje kadra sa adekvatnim veštinama i pridobijanje kupaca. I još jedan izazov koji je dosta osnivača izabralo je nevidljivost Srbije na globalnim tržištima.
Ako želimo da podržimo inovacioni ekosistem, potrebno je da izdvojimo ova četiri izazova kao neke od ključnih prioriteta i privatnih i državnih organizacijama podrške, ali i šireg ekosistema koji može da uključi i obrazovni sistem i institucije države koje se bave privredom i finansijama. Nesumnjivo je već dosta toga urađeno na svakom planu da se olakša i podrži razvoj startupa i ekosistema u celini, ali to je samo mali deo puta koji treba da pređemo ako želimo da naš startap ekosistem postane globalno relevantan, i mislim da je pred svima još jako mnogo posla.
WebMind: Šta je to što bi oni prvo tražili da se promeni u poslovnom okruženju?
Tadej Kurepa: Očekivanja koja startapi imaju od javnih politika i pravne regulative su pre svega vezani za poreska smanjenja i olakšice. Dosta iza toga su neka druga očekivanja, pre svega vezana za brže prilagođavanje propisa i zakona o novim poslovnim modelima, promovisanje preduzetničkog načina razmišljanja, i generalno unapređenje položaja preduzetništva u društvu.
Inicijativa „Digitalna Srbija” sa svoje strane nastavlja sa naporima za unapređenje okvira za finansiranje startapa, od kojih su finansiranje putem konvertibilnog zajma i SAFE ugovora naš prioritet u ovoj godini. Smatramo da će dodatno olakšanje za investicije u ranoj fazi, odnosno investicije „poslovnih anđela”, predstavljati nova pravila u vezi sa posebnim fondovima koja će olakšati i ubrzati investiranje od većeg broja pojedinačnih investitora u jednom startapu.
Srbija ispred evropskog proseka po udelu žena među osnivačima startapa
WebMind: I 2022. godine ste objavili Startap skener. Koje su najvažnije razlike u odnosu na ovu godinu?
Tadej Kurepa: Ove, kao i prošle godine, Startap skener je realizovan u okviru projekta „Preduzmi ideju” koji sprovodi konzorcijum predvođen Inicijativom „Digitalna Srbija”, a koji je podržao USAID. Budući da je metodologija ovogodišnjeg i prošlogodišnjeg Skenera ista, imamo priliku da zaista povlačimo paralele između ova dva istraživanja i izvodimo relevantne zaključke.
Najvažnija zapažanja do kojih smo došli poredeći novi „Startap skener“ i prošlogodišnje istraživanje je upravo ta činjenica da se naš ekosistem nalazi u kontinuiranom i eksponencijalnom rastu, da je u toku prethodne godine porastao za 20%, i naša procena na osnovu istraživanja, je da je prethodne godine zaposleno preko 2,000 novih članova timova u našem startup ekosistemu, kao i da se ove godina planira preko 3,000 novih radnih mesta u ekosistemu. To potvrđuje naš stav da su znanje i inovacije najveća prilika za Srbiju i da startap ekosistem može biti pokretač razvoja domaće privrede i ekonomije.
WebMind: Postoje li neke osobenosti našeg startap ekosistema koje su karakteristične samo za Srbiju, ili samo za područje Zapadnog Balkana, a nisu u tolikoj meri prisutne na globalnoj sceni?
Tadej Kurepa: Ne možemo govoriti o osobenostima Zapadnog Balkana zato što se naše istraživanje fokusiralo samo na startape iz Srbije, ali ono što vidimo u našem ekosistemu, u odnosu na druge razvijene evropske ekosisteme, jeste da je, sa 19% žena među osnivačima, naš ekosistem ispred evropskog proseka.
To je definitivno dobar pokazatelj, ali da bismo mogli da budemo zaista ponosni, moramo još mnogo da uradimo kako bismo povećali uključenost žena u ekosistem.
Takođe, kada pogledamo prebivalište i državljanstvo osnivača, vidimo da preko 97% osnivača je iz Srbije i živi u Srbiji, ali i da preko 20% osnivača startapa čine povratnici iz inostranstva, čija uključenost u startap ekosistem doprinosi stvaranju globalnih veza, povezivanju sa potencijalnim međunarodnim investitorima, kao i lakšem pristupu određenim stranim tržištima i klijentima.
