Krilatica ovogodišnjeg izdanja Fuckup-a bila je “Kad IT (pog)reši!”, a ideja organizatora bila je da pokažu kako se kroz neuspeh uči više nego kroz uspeh.
“Često se trudimo da sakrijemo svoje greške umesto da o njima pričamo javno. Naravno, nije svrha grešiti, nego iz tih grešaka učiti, jer su greške formativne i značajne”, poručili su u uvodnom obraćanju izvršni direktor ICT Hub-a Kosta Andrić i direktor Inicijative Digitalna Srbija Nebojša Bjelotomić.
Da ilustruju ovaj primer, odabrali su tri nesvakidašnje priče i biznise za koje niko ne bi pretpostavio da imaju takve kikseve pod tepihom.
“Ne mogu da verujem da sam to poslao”
Kako navodi jedan od osnivača Microsoftovog razvojnog centra u Srbiji (MDCS), Dejan Cvetković, njegovu priču o neuspehu na samom početku karijere u kompaniji u kojoj radi i dan-danas ne zna niko osim najbližih saradnika.
“U to vreme, 2003. godine, radili smo legalizaciju softvera, imali smo legalizacijske kampanje i uspeli smo da potpišemo ugovore sa svima, osim sa EPS-om i NIS-om. Poslao sam im fax i napomenuo da ću biti prinuđen da obavestim Američku privrednu komoru ako ne potpišemo ugovor. Sutradan su me na stolu čekala dva potpisana ugovora. Poučen tim primerom, razmišljao sam ko još nije legalizovan i shvatio da je to druga Vlada s kojom smo činili zajedničku državu, pa sam i njima poslao fax ozbiljne sadržine. Danas ne mogu da verujem da sam to napisao. Nekoliko dana kasnije, odgovorili su mi na engleskom i rekli da su zatečeni slobodom koju sam dao sebi, te da su moje ponašanje prijavili mojim nadređenima u Microsoftu”, priseća se Cvetković, današnji CTO u MDCS-u.
Printscreen: YouTube
Iz današnje perspektive, dodaje da za njegovo tadašnje ponašanje ne postoji opravdanje, te da ni sam ne zna kako je to preživeo. Međutim, napominje da je taj eksces ipak rezultirao potpisivanjem ugovora dve godine kasnije, kao i stvaranjem prijateljstva između uključenih.
“Svi mi grešimo. Moj rizik je bio glup, ne postoji drugi izraz za to. Ali, ako naučimo nešto iz toga, ako pokažemo da smo bolji od toga i kreiramo taj boljitak i za drugu stranu, nakon 19 godina pričaćemo o ovakvim stvarima iz kojih su svi naučili na Fuckup-u”, zaključuje Cvetković, koji je inače bio posrednik u potpisivanju ugovora između Bila Gejtsa i Zorana Đinđića.
“Imali smo 0 zaposlenih te godine”
S druge strane, primer direktora marketinga TeleGroup Ltd, Aleksandra Vratonjića Gligorijevića, pokazuje da nam se ponekad poverenje u ljude može obiti o glavu, ali i o novčanik.
“Mi smo rasli tako što bismo prepoznali da postoji neki pojedinac u sistemu kom bismo rekli da vodi ‘line of business’ i bude suvlasnik ćerke kompanije, a da ćemo mi biti minimum 51% njeni vlasnici. Važno je naglasiti da smo mi uvek znali taj biznis. To je super funkcionisalo sve dok se nije pojavio Greensoft iz Novog Sada, koji su imali super ideju da poljoprivrednom sektoru omoguće upravljanje procesom proizvodnje, ali nisu imali novca. Rekli smo može, ponašali smo se kao da je to firma iz našeg sistema. Problem je što mi nismo znali taj biznis”, počinje priču Gligorijević, koji se inače školovao na prestižnom Univerzitetu Heriot-Watt u Edinburgu.
Printscreen: YouTube
Prema njegovim rečima, smatrali su da je najbolje da se ne petljaju previše u posao Greensofta, viđali su se na nekoliko meseci i oslanjali se na dobre izveštaje i planove.
“Znači, ne pomažemo im u poslu, uzeli smo im vlasništvo i padamo na foru. Dolazi do toga da se otvara 300 tiketa, velike firme i proizvođači nam zatvaraju vrata i kažu da smo amateri.
U čemu je stvar?
Tehnologija je bila okej, ali nije bilo ni korisničke podrške niti bilo čega što ljudi vrednuju kao korisnički experience. Rekli smo – Okej, doviđenja. Uzimamo 100% firme, dali smo još para, raskantali smo se s celom ekipom i imali nula zaposlenih u toj godini. Stavljamo čoveka iz sistema na čelo startapa i zapošljavamo dva agronoma koje poznaju probleme u poljoprivredi da odgovaraju na probleme korisnika”, objašnjava on na koji način je došlo do preokreta u poslovanju i dodaje da pomaganje startapima znači da se mora komunicirati, te da su ljudi najvažniji.
“Bez advokata ne idem ni u WC”
Iako su prethodna dva primera pokazala da najzačajnije lekcije dolaze nakon velikih grešaka, postoje i situacije u kojima se manje greške ponavljaju sve dok najzad ne dokučimo formulu uspeha, kako pokazuje primer osnivača Quantox Technology, Vuka Popovića.
“U ovom biznisu sam od 14. godine, tako da možete zamisliti koliko sam fuckup-ova imao. Investirao sam u taksi službe, spa centre, butike… I sve je propalo. Dogodilo se i da nam je čovek prodao firmu koja nije njegova, klijenti nisu njegovi, neki developeri uopšte ne rade tamo… Tako da sada ne idem bez advokata ni u WC”, kaže Popović, čija kompanija danas posluje u sedam zemalja sa 13 kancelarija i više od 550 zaposlenih.
Printscreen: YouTube
Fuckup Nights je događaj koji je aktivan od 2012. godine u više od 300 gradova širom sveta. Ovaj pokret pokazuje ne samo da i iskusni greše kao i početnici, da se na greškama uvek uči, nego i da pravo na grešku imaju svi, jer savršeno (poslovanje) ne postoji.
