Šta je pametni ugovor?
Pametni ugovori su ugovori koji definišu uslove transakcije ili sporazuma i automatski izvršavaju zadatke kada se ti uslovi ispune. Oni bi, jednog dana, mogli da zamene tradicionalne sisteme i uvedu novu, inovativnu ekonomiju koja se odvija putem interneta. Pametan ugovor bi, na primer, mogao da omogući prodavcu automobila da kupcu pošalje vlasnički list kada u celosti plati vozilo.
Preciznije, pametni ugovor je računarska aplikacija koja se skladišti unutar blockchaina. Ovaj softver omogućava korisnicima da izvrše transakciju otpremanjem koda i slanjem Ether-a za plaćanje izvršenja. Kada se kôd izvrši, on kopira detalje transakcije na javni blockchain i on se potom verifikuje sa više nezavisnih node-ova. Kada se izvrši, transakcija unutar pametnog ugovora se ne može menjati. To pametne ugovore čini bezbednim oblikom digitalnih transakcija.
U pametnom ugovoru, odredbe i uslovi transakcije se beleže tačno u minut, što ne ostavlja prostora za pogrešno tumačenje. Takođe su izuzetno brzi i ne moraju se ručno proveravati.
Foto ilustracija: Freepik
Ideja o pametnim ugovorima nije nova; predstavio ju je kompjuterski naučnik Nick Szabo još 1994. godine. On je konceptualizovao digitalnu valutu pod nazivom Bit Gold, koja nikada nije puštena u upotrebu, ali je pomogla da se ta zamisao približi širem auditorijumu i istaknu prednosti online transakcija koje se ne baziraju isključivo na poverenju.
Pametni ugovori imaju mnogo namena. Mogu se koristiti u finansijskim transakcijama i za automatizaciju poslovnih procesa. Takođe se primenjuju i u gejmingu, u igricama kao što su Axie Infinity, CryptoBots i druge.
Kako funkcionišu pametni ugovori?
Pametni ugovori su softverski programi koji koriste blockchain za zapisivanje i primenu ugovornih obaveza. Za razliku od tradicionalnih ugovora, pametni ugovori nemaju naknade za posrednike ili treće strane. Umesto toga, njih kreira mreža računara, a kada se navedeni uslov ispuni, ugovor se automatski ispunjava i ažurira na blockchainu. Time se eliminišu kašnjenja, pomenute naknade i provizije.
Prilikom kreiranja pametnog ugovora, developer sarađuje sa članovima tima na definisanju kriterijuma za radnju koju ugovor treba da izvrši. Time se mogu definisati i jednostavniji koraci poput autorizacije plaćanja ili očitavanja brojila dok složenije operacije zahtevaju složeniju logiku i malo više vremena.
Nakon kreiranja logike, developeri koriste platformu za pisanje i testiranje pametnog ugovora. Kada budu zadovoljni njima, raspoređuju ih na blockchain. Zahvaljujući ‘Oracle’ bazi podataka, pametni ugovori konfigurisani su tako da odmah budu obavešteni o dostupnim ažuriranjima.
Na primer, Ethereum je razvio novi jezik za kreiranje pametnih ugovora. ‘Solidity’ se zasniva na EVM-u i omogućava skladištenje i slanje tokena. Takođe, on nudi i opciju kreiranja proizvoljnih računica. Na njegovu sintaksu utiču Python, JavaScript i C++. Oni koji su upoznati sa ovim jezicima trebalo bi da mogu da pišu Ethereum pametne ugovore bez većih poteškoća.
Prednosti pametnih ugovora
Jedna od ogromnih prednosti zbog kojih se sve više ljudi okreće pametnim ugovorima je ta što mogu prioritizovati bezbednost imovine, uključujući i digitalnu. S obzirom na to da se ovi ugovori čuvaju u blockchainu, veoma je teško neovlašćeno menjati informacije sadržane u njima. Pored toga, pametni ugovori se mogu zaštititi kriptografijom kako bi se sprečila bilo kakva vrsta hakovanja.
Ali hajde da pokušamo da razložimo ove benefite.
Može da automatizuje plaćanje
Pametni ugovori omogućavaju transakcije u realnom vremenu između kupaca i prodavaca. Oni mogu da skrate vreme koje protekne između nabavke i plaćanja tako što će automatski pokrenuti potrebna odobrenja kada proizvod stigne i odmah prebaciti uplatu sa kupca na račun prodavca. Oni mogu i da pojednostave finansijske i bankarske operacije, eliminišu troškove održavanja računa i drugih naknada.
Može se prekinuti u bilo kom trenutku
Pametni ugovori imaju funkciju samouništenja kao bitnu karakteristiku. Pametni ugovor kojem istekne rok trebalo bi automatski da se poništi. Ova funkcija dodatno naglašava period tokom kojeg je ugovor aktivna i onemogućava eksploataciju od strane sumnjivih agencija ili druge vidove zloupotrebe. Mehanizam prestanka važenja se može primeniti na različite načine, uključujući API (Application Programming Interface) ili digitalni potpis.
Može se prilagoditi
Pametni ugovori su samoizvršujući programi koji se lako mogu prilagoditi pre nego što se pokrenu. Razlikuju se od tradicionalnih softverskih ugovora u smislu da ne zahtevaju od trećeg lica da primeni integritet svog koda. Oni su samoverifikujući i sprovode se kada se za to steknu unapred određeni uslovi.
Foto ilustracija: Freepik
Može osigurati transparenost
Poverenje je jedan od najvećih izazova s kojima se organizacije suočavaju. Taj nedostatak poverenja dovodi do toga da postupaju previše ili oprezno ili bacaju novac na posrednike koji nisu nužni za njihovo poslovanje. Pametni ugovori, sa druge strane, mogu da pomognu u eliminisanju posrednika i osiguravanju poverenja između dve strane. Ovi ugovori koriste blockchain tehnologiju, što znači da su potpuno transparentni i samim tim mogu da obezbede pouzdanost i isključe zloupotrebu iz poslovnih procesa.
Može biti nepromenljiv
Pametni ugovori imaju još jednu važnu odliku, a to je nepromenljivost, odnosno konačnost definisane forme. To zapravo znači da su rezultati određene kompjuterske računice fiksni, ne podležu alternativnom tumačenju, niti se mogu modifikovati. Po tome se razlikuju od tradicionalnih ugovora koji su skloni ljudskoj intervenciji. Pametne ugovore mogu da menjaju samo uključene strane i to ih čini privlačnijim u odnosu na tradicionalne koji zahtevaju odobrenje treće strane (javnog beležnika i sl). Međutim, po njihovom izvršenju, više se uopšte ne mogu menjati.
Da li će pametni ugovori transformisati tradicionalne poslovne transakcije?
Pametni ugovori mogu da automatizuju zakonske obaveze na mnogo različitih načina te ne čudi što im se kompanije sve više okreću. Međutim, prvi korak u obezbeđivanju pravne usklađenosti kod pametnih ugovora jeste razumevanje osnovne logike koja stoji iza njih.
Uključene strane treba da pažljivo osmisle detalje ugovora, kao i da definišu šta tačno žele postići, kako bi osigurale da će ugovor biti funkcionalan. To znači da je potrebno dubinski razumeti poslovne zahteve i ciljeve ugovora. Takođe, strane treba da odrede formu ugovora, do koje mere će on biti automatizovan i kodiran. Na kraju, trebalo bi da razjasne ulogu koda u ugovoru, odnosno da li će on služiti samo za definisanje zakonskih obaveza ili će imati i ‘izvršnu vlast’.
Pametni ugovori stupaju na snagu samo ako uključene strane pristanu na uslove. One takođe mogu pristati na minimalnu sumu novca koja se mora nalaziti u novčaniku korisnika u svakom trenutku. To ih čini manje invazivnim i prenebregava neugodne situacije. Pored toga, pametni ugovori su obezbeđeni decentralizovanom bazom podataka, što garantuje njihovu tačnost.
Foto ilustracija: Freepik
Pametni ugovori, iako su još uvek u fazi povoja, već menjaju način poslovanja preduzeća. Ovi ugovori automatizuju tradicionalne ugovore i smanjuju operativne troškove. Pored toga, transparentniji su i smanjuju rizik od ljudske greške.
Budućnost pametnih ugovora i mogući izazovi
Pametne ugovore već koriste neke banke i osiguravajuće kompanije. Oni se takođe testiraju u drugim scenarijima u stvarnom svetu, kao što su naučna istraživanja.
U sektoru zdravstva, pametni ugovori transformišu administrativne procese. Budući da su zasnovani na softveru, oni su automatizovani i bez grešaka te se mogu koristiti za izvršavanje i najsloženijih ugovora. Već smo pomenuli da su oni od velike koristi pri automatizaciji plaćanja i poboljšanju efikasnosti.
Očekuje se da će državne inicijative za promovisanje blockchain tehnologije dodatno podupreti tržište za pametne ugovore. Iako se očekuje da će ova tehnologija uskoro biti deo naše svakodnevice, neminovno je da će proći neko vreme dok ne postanu opšte primenljive. S tim u vezi, postoje razni izazovi sa kojima će se pametni ugovori suočiti.
Najočigledniji izazov je obezbeđivanje sigurnosti pametnog ugovora. Ne u kontekstu automatizacije novčanih transakcija, za koje su vrlo precizni, već za nemonetarne sporazume koje je teže definisati. To predstavlja problem zato što se pametni ugovori ne mogu tek tako izmeniti ako uključene strane požele neke značajnije promene. Takođe, moraju na početku definisati sve detalje oko prekida ugovora.
Da zaključimo, potencijal pametnih ugovora je ogroman. Kako ova tehnologija napreduje, sve više javnih i privatnih organizacija će je usvojiti. Popularnost pametnih ugovora podstaknuta je sve većom zastupljenošću Web 3.0 i rastućim poverenjem u blockchain tehnologiju, od kojih se očekuje da će ubrzati poslovne procese i transakcije širom sveta. Ne i manje važno, na kraju, pametni ugovori će stvoriti transparentnije i fleksibilnije poslovno okruženje.
