Uloga tehnologije u održivom razvoju: Fokus na AI i robotiku

Veštačka inteligencija (AI) ima sve veći uticaj na brojne sektore, što zahteva procenu njenog efekta na ostvarenje Ciljeva održivog razvoja. Istraživanja pokazuju da AI može omogućiti postizanje 134 cilja iz svih Ciljeva održivog razvoja, ali može i ometati 59 ciljeva. Međutim, trenutni fokus istraživanja previdja važne aspekte, što ukazuje na potrebu za neophodnim regulatornim uvidom i nadzorom nad tehnologijama zasnovanim na AI kako bi se omogućio održivi razvoj.

Vreme Čitanja: 2 min

green-ai-948-fi

Ilustracija: DALL-E3

AI i društveni ishodi

AI tehnologije mogu imati pozitivan uticaj na 67 ciljeva (82%) unutar društvene grupe Ciljeva održivog razvoja. Na primer, AI može podržati snabdevanje hranom, zdravljem, vodom i energetskim uslugama, kao i podržati niskougljenične sisteme, stvaranje cirkularnih ekonomija i pametnih gradova koji efikasno koriste svoje resurse. Međutim, napredak u AI tehnologiji i istraživanju može zahtevati velike računarske resurse, što dovodi do visokih energetskih zahteva i ugljeničnog otiska.

AI i ekonomske posledice

Tehnološke prednosti koje pruža AI mogu imati pozitivan uticaj na ostvarivanje brojnih Ciljeva održivog razvoja unutar ekonomske grupe. Međutim, postoji i potencijal za negativne uticaje, uglavnom povezane sa povećanjem nejednakosti.

AI i ekološki ishodi

AI može delovati kao omogućivač za 25 ciljeva (93%) unutar ekološke grupe. Koristi od AI mogu proizaći iz analize velikih, međusobno povezanih baza podataka za razvoj zajedničkih akcija usmerenih na očuvanje životne sredine. AI takođe može podržati niskougljenične energetske sisteme sa visokim stepenom integracije obnovljive energije i energetske efikasnosti. Međutim, napori za postizanje ciljeva održivog razvoja mogu biti potkopani visokim energetskim potrebama za AI aplikacije, posebno ako se koriste izvori energije koji nisu neutralni po pitanju ugljenika.

Razmatranje dostupnih dokaza

Analiza prikupljenih dokaza ukazuje na to da istraživanja AI obično uključuju kvantitativne metode koje mogu biti pristrasne prema pozitivnim efektima. Postoje i izvesne razlike u uticaju AI na društvenu, ekonomsku i ekološku sferu. Postoji potreba za razvojem novih metodologija kako bi se osiguralo da se uticaj novih tehnologija procenjuje sa stanovišta efikasnosti, etike i održivosti pre lansiranja velikih AI primena.

Razmišljanja o AI i SDG pitanjima

AI aplikacije trenutno su pristrasne prema pitanjima Ciljeva održivog razvoja koja su uglavnom relevantna za nacije u kojima žive i rade većina istraživača AI. Postoji zabrinutost da bi razvoj tehnologija AI mogao povećati nejednakosti između i unutar zemalja, na načine koji suprotstavljaju ukupnom cilju Ciljeva održivog razvoja. Podsticanje istraživača i finansijera da se više fokusiraju na dizajniranje i razvoj AI rešenja koja odgovaraju na lokalizovane probleme u manje bogatim nacijama i regionima je od suštinskog značaja.

Balansiranje bogatstva i izazova u AI eri

AI tehnologija ima potencijal da stvori veliko bogatstvo, ali to može uglavnom ići onima koji su već dobrostojeći i obrazovani, dok zamenjivanje radnih mesta ostavlja druge u gorem položaju. Globalno, rastuća ekonomska važnost AI može dovesti do povećanih nejednakosti zbog nejednako raspoređenih obrazovnih i računarskih resursa širom sveta. Takođe, postojeći pristrasnosti u podacima korišćenim za obučavanje AI algoritama mogu dovesti do pojačavanja tih pristrasnosti, što na kraju dovodi do povećane diskriminacije. Neophodno je uspostaviti adekvatne političke i zakonodavne okvire kako bi se pomoglo usmeravanju ogromnog potencijala AI ka najvećoj koristi za pojedince i životnu sredinu, kao i ka postizanju Ciljeva održivog razvoja.

IZBOR UREDNIKA

Prijavi se na novosti.