Uber je u Zagrebu pokrenuo komercijalnu uslugu autonomne vožnje, u saradnji sa kompanijama Verne i Pony.ai. Hrvatska prestonica je time postala prvi evropski grad u kojem korisnici mogu da rezervišu vožnju potpuno autonomnim vozilom direktno kroz Uber aplikaciju.
Iako automobili bez vozača više nisu novost u svetu, ovaj potez je značajan za evropsko tržište. Zagreb je geografski i regulatorno mnogo bliži Srbiji nego američki gradovi u kojima su robotaksi usluge već godinama deo eksperimenata sa autonomnom vožnjom.
Kako izgleda vožnja?
Usluga je rezultat saradnje tri kompanije sa različitim ulogama. Pony.ai obezbeđuje tehnologiju autonomne vožnje, Verne je vlasnik i operater flote, dok Uber omogućava rezervaciju vozila kroz svoju platformu. Vozila koriste Pony.ai Gen-7 sistem autonomne vožnje.
Reč je o autonomnoj vožnji nivoa 4, što znači da vozilo može samostalno da obavlja kompletnu vožnju unutar unapred definisanog područja i uslova rada. Za razliku od sistema nivoa 2 ili 3, vozač u vozilu nije potreban da bi neprestano nadzirao vožnju u okviru tog operativnog područja.
Prvi robotaksi servis u Zagrebu počeo je da prima korisnike još u aprilu preko Verne aplikacije, dok je integracija sa Uberom najavljena kao sledeća faza. Sada je usluga dostupna i kroz Uberovu platformu.
Zagreb nije slučajan izbor
Ovaj potez dolazi samo nekoliko dana nakon što su Uber i Pony.ai najavili još ambiciozniji plan: više od 2.000 robotaksija trebalo bi da bude raspoređeno u pet evropskih gradova. Zagreb je početna tačka, dok će četiri dodatna grada biti objavljena naknadno. Kompanije nisu navele rok za kompletnu realizaciju plana.
To znači da Zagreb verovatno nije izolovani eksperiment, već prvi korak ka širenju autonomne Uber mreže na druga evropska tržišta.
Evropa već pravi pravila za automobile bez vozača
Još jedna važna stvar je to što se autonomna vožnja u Evropi razvija zajedno sa regulatornim okvirom.
Evropska unija već ima tehnička pravila za potpuno automatizovana vozila, uključujući vozila nivoa 4, poput robotaksija. Evropska komisija je u martu 2026. dodatno izmenila pravila za odobravanje sistema automatizovane vožnje, dok su nova pravila usklađena sa razvojem međunarodnih standarda.
Istovremeno, UNECE je u junu 2026. usvojio prvi globalni regulatorni okvir koji omogućava pravno uvođenje potpuno autonomnih sistema vožnje. Pravila predviđaju, između ostalog, bezbednosne sisteme, testiranje i kontinuirano praćenje ponašanja autonomnih vozila u saobraćaju.
Drugim rečima, robotaksi više nije samo pitanje toga da li tehnologija funkcioniše. Sledeća velika pitanja su ko odobrava vozilo, ko odgovara u slučaju nezgode, kako se proverava bezbednost sistema i pod kojim uslovima vozilo može da se koristi na javnim putevima.
A kada bi ovo moglo da stigne u Srbiju?
Srbija nije bez pravnog okvira za autonomna vozila. Od decembra 2023. godine postoji Pravilnik o uslovima za obavljanje autonomne vožnje, koji omogućava testiranje vozila sa automatizovanim sistemima u realnom saobraćaju. Predviđeno je i testiranje vozila nivoa 3 i 4, uz dodatne provere i kontrole.
Postoji bitna razlika između testiranja i komercijalnog robotaksija. Prema važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, autonomna vožnja na putu dozvoljena je isključivo u cilju testiranja i na osnovu dozvole Ministarstva unutrašnjih poslova.
Zato činjenica da robotaksi sada vozi Zagrebom ne znači da bi isti model mogao odmah da se pokrene i u Beogradu ili Novom Sadu. Za komercijalnu uslugu u Srbiji bio bi potreban odgovarajući regulatorni okvir, odnosno promene koje bi autonomnu vožnju izvan testiranja učinile pravno dozvoljenom.
Ako se plan Ubera i Pony.ai ostvari, više od 2.000 robotaksija trebalo bi da bude raspoređeno u pet evropskih gradova. To otvara i mnogo konkretnije pitanje za region: koliko će proći pre nego što vožnja bez vozača iz Zagreba postane nešto što možemo da naručimo i u Beogradu?
