Mali, autonomni roboti bez vozača sve češće se pojavljuju na trotoarima evropskih gradova. Ono što je pre nekoliko godina izgledalo kao tehnološka igračka, danas postaje ozbiljna alternativa klasičnoj dostavi. Starship Technologies je pionir u toj oblasti, sa robotima koji svakodnevno isporučuju hranu i namirnice stanovnicima gradova kao što su Mančester, Lids, Kembridž i Milton Kins, ali i u Finskoj i Estoniji.
Do sada su ovi roboti obavili više od osam miliona isporuka, i to uz tim od svega 200 zaposlenih. Njihova efikasnost zasniva se na kombinaciji naprednih senzora – radara, kamera i ultrazvuka – koji omogućavaju robotima da prepoznaju prepreke i samostalno planiraju rutu. Svaka nova vožnja dodatno “uči” sistem, čineći ga sve preciznijim i bržim.
Cena robota ispod 10.000 evra
Heinla objašnjava da je cena jednog robota manja od 10.000 evra, dok su troškovi po isporuci niži od onih u klasičnim dostavnim servisima. Iako Starship Technologies još nije potpuno profitabilan, model pokazuje jasnu održivost – roboti rade bez odmora, ne kasne i ne prave greške u adresama. Kreću se brzinom pešaka, imaju šest točkova i koriste navigaciju koja im omogućava bezbedno kretanje po trotoarima i prelazima, čak i u lošim vremenskim uslovima, objavio je The Guardian.
Put do komercijalnog uspeha nije bio jednostavan. U Ujedinjenom Kraljevstvu kompanija je morala da pregovara sa lokalnim vlastima u svakom gradu posebno, jer regulative o korišćenju autonomnih vozila na javnim površinama još nisu ujednačene. Suprotno tome, Finska je već donela nacionalni okvir koji precizno definiše pravila za upotrebu robota u saobraćaju, pa je njihova primena tamo znatno brža i jednostavnija.
Heinla odbacuje strah od toga da će roboti zameniti ljude. Naprotiv – smatra da preuzimaju samo jednostavne, rutinske zadatke, dok ljudima ostavljaju prostor za složenije poslove i usluge sa većom dodatom vrednošću. “Cilj nije da se ljudi izbace iz procesa, već da se efikasnost poveća. Roboti pomažu malim lokalnim prodavnicama da opstanu i budu konkurentne velikim lancima,” ističe Heinla.
Roboti dostavljači su tihi, precizni i uvek dostupni. Njihove prednosti su očigledne: ne kasne zbog gužve, ne umaraju se i ne zahtevaju pauzu. U proseku, potrebno im je samo nekoliko minuta da pređu nekoliko kilometara i isporuče porudžbinu tačno na prag kupca. Građani ih, prema iskustvu Starshipa, doživljavaju s iznenađujuće mnogo simpatija – deca ih pozdravljaju, a stariji ih gledaju kao simbol napretka.
Iako se pred robotima dostavljačima još uvek nalaze izazovi — od zakonske regulative do šire društvene prihvaćenosti — jasno je da oni menjaju način na koji razmišljamo o logistici i urbanoj mobilnosti.
Heinla tu promenu vidi kao logičan korak u evoluciji gradskog života: “Budućnost ne dolazi odjednom. Ona se već kreće pored nas – tiho, na šest točkova.”
