Tako funkcioniše jedna od opasnijih telefonskih prevara poznata kao „fantom haker“. Umesto da pokušaju da probiju bankarski sistem, kriminalci naprave čitav scenario u kojem žrtva poveruje da joj je novac ugrožen i da je jedini način da ga sačuva – da ga sama skloni na „sigurno mesto“.
Problem je što to sigurno mesto zapravo kontrolišu prevaranti.
FBI ovu šemu opisuje kao višefaznu prevaru u kojoj se kriminalci redom predstavljaju kao zaposleni tehničke podrške, bankari, a zatim i državni službenici. Posebno često ciljaju starije osobe, kojima pokušavaju da izvuku ušteđevinu, penziju ili sredstva sa investicionih računa.
Sve počinje porukom koja deluje bezazleno
Prvi kontakt može biti iskačući prozor na računaru, SMS poruka, imejl ili telefonski poziv.
Žrtvi se saopštava da je njen uređaj zaražen, da je otkriven pokušaj hakovanja ili da je neko već pristupio njenim podacima. U poruci se obično nalazi broj telefona koji navodno vodi do tehničke podrške.
Kada žrtva pozove, druga strana zvuči profesionalno i uverljivo. „Tehničar“ može tražiti da instalira program za udaljeni pristup računaru kako bi navodno proverio šta se događa.
Tu prevara prelazi na viši nivo.
Prevarant više ne mora samo da ubeđuje žrtvu – može da vidi njen ekran i da je navodi šta da radi. FBI upozorava da kriminalci u ovoj fazi često traže od žrtve da otvori svoje finansijske račune, navodno kako bi proverili da li je bilo neovlašćenih transakcija. U stvarnosti, tako dobijaju uvid u to koliko novca žrtva ima i koji račun im je najzanimljiviji.
Onda se pojavljuje „banka“
Kada prvi prevarant završi svoj deo posla, žrtvu može pozvati druga osoba.
Ona se predstavlja kao zaposleni banke ili odeljenja za prevare i tvrdi da je potvrđeno da je račun kompromitovan. Ponekad se na telefonu može prikazati broj koji izgleda kao pravi broj banke, jer prevaranti koriste tehnike lažiranja identifikacije pozivaoca.
Žrtvi se objašnjava da novac mora hitno da bude prebačen na drugi račun kako bi bio zaštićen. Taj račun može biti predstavljen kao „sigurni račun“, račun Federalnih rezervi ili druge državne institucije.
FBI navodi da žrtve mogu biti nagovorene da novac prebace bankarskim transferom, podignu gotovinu, pretvore sredstva u kriptovalutu ili likvidiraju imovinu. Prevaranti ih neretko savetuju i da nikome ne govore zašto prebacuju novac, kako bi sprečili porodicu ili banku da prepoznaju prevaru.
Treći poziv treba da ukloni poslednju sumnju
Ako žrtva i dalje okleva, u priču može biti uključen još jedan „službenik“.
Ovoga puta predstavlja se kao neko iz američke vlade, policije ili druge institucije. Prevaranti mogu koristiti čak i lažna službena dokumenta i memorandume kako bi njihovoj priči dali dodatni kredibilitet.
Tako se stvara utisak da tri potpuno različite institucije potvrđuju istu priču.
U stvarnosti, iza svih njih može da stoji ista kriminalna grupa.
Cilj je da žrtva više ne postavlja pitanje da li je poziv pravi, već da razmišlja kako da što pre zaštiti svoj novac.
Neki više ne traže ni bankovni transfer – traže zlato
Jedan od najuznemirujućih trendova jeste korišćenje zlata i drugih plemenitih metala.
FBI je još ranije upozorio na slučajeve u kojima prevaranti žrtvama naređuju da podignu novac, likvidiraju imovinu ili kupe zlato, a zatim organizuju kurira koji dolazi direktno na njihovu adresu. Između maja i decembra 2023. FBI-jev Internet Crime Complaint Center zabeležio je više od 55 miliona dolara gubitaka povezanih sa ovakvim prevarama i preuzimanjem gotovine ili plemenitih metala.
A jedan slučaj iz 2026. pokazuje koliko daleko ova šema može da ode.
U aprilu je američko Ministarstvo pravde saopštilo da je uhapšen muškarac osumnjičen da je bio kurir u prevari nad starijom ženom iz Arizone. Prevaranti su je ubedili da je žrtva krađe identiteta i da treba da kupi zlato kako bi zaštitila svoju imovinu. Prema navodima tužilaštva, već je prenela više od 400.000 dolara pre nego što je osumnjičeni pokušao da preuzme još 600.000 dolara u zlatnim polugama. Policija ga je presrela pre nego što je zlato preuzeo.
Kriminalci nisu morali da provale u njen račun. Ubedili su je da sama pretvori svoju imovinu u nešto što mogu fizički da preuzmu.
Zašto je ovu prevaru toliko teško prepoznati?
Zato što žrtva često ne dobije jedan sumnjiv poziv, već čitavu priču.
Prvo je tu „tehničar“. Zatim „bankar“. Na kraju „državni službenik“. Svaki sledeći korak potvrđuje prethodni, pa žrtva dobija osećaj da je u toku stvarna istraga.
Prevaranti pritom koriste dve veoma moćne poluge: strah i hitnost.
Govore vam da je novac upravo napadnut, da neko već pokušava da ga ukrade i da imate samo nekoliko minuta ili sati da reagujete. Što je veći pritisak, manje je vremena za proveru informacija.
Zato FBI upozorava da je posebno važno prekinuti razgovor čim neko od vas traži da zbog navodnog bezbednosnog problema instalirate softver, otkrijete podatke ili prebacite novac.
Gde se u sve to uklapa veštačka inteligencija?
AI nije neophodan za „fantom hakera“, ali prevarantima može da olakša čitav proces.
Veštačka inteligencija može pomoći u pisanju uverljivijih poruka, prilagođavanju komunikacije konkretnoj osobi i automatizaciji dela kontakta sa potencijalnim žrtvama. Uz tehnologiju za kloniranje glasa, fotografije i javno dostupne podatke sa društvenih mreža, kriminalcima je sve lakše da naprave komunikaciju koja deluje lično i autentično.
To znači da više nije dovoljno obratiti pažnju samo na pravopisne greške, čudne imejl adrese ili očigledno loš prevod.
„Fantom dug“ koristi sličan princip, ali drugačiji mamac
Postoji i srodna šema poznata kao „phantom debt“ ili „fantomski dug“.
Ovde prevaranti ne tvrde da vam je račun hakovan, već da imate dug koji morate hitno da platite. Mogu se predstaviti kao agencija za naplatu potraživanja, advokatska kancelarija ili druga institucija.
Problem je što dug može biti potpuno izmišljen, već plaćen ili zasnovan na starom potraživanju koje više nije naplativo.
Žrtvi se zatim preti tužbom, hapšenjem ili drugim posledicama ako ne uplati novac odmah. AI može dodatno pomoći kriminalcima da naprave uverljiviju dokumentaciju i personalizovane poruke, zbog čega sama činjenica da poruka izgleda profesionalno više nije dovoljan razlog za poverenje.
Kako da prepoznate da nešto nije u redu?
Najvažnije pravilo je jednostavno: ako vas neko neočekivano kontaktira i kaže da morate da prebacite novac kako biste ga zaštitili – prekinite razgovor.
Banka neće tražiti da svoj novac prebacite na „siguran račun“ koji vam je dao telefonski pozivalac. Državne institucije neće od vas tražiti da novac zaštitite kupovinom zlata i neće slati kurira da preuzme vaše poluge. FBI izričito upozorava da američka vlada nikada neće tražiti od građana da joj novac šalju putem bankovnog transfera, kriptovalute ili poklon-kartica.
Ako dobijete sumnjiv poziv:
- prekinite razgovor;
- ne instalirajte program za udaljeni pristup;
- ne dozvoljavajte nepoznatoj osobi da upravlja vašim računarom;
- ne klikćite na linkove i brojeve telefona iz iskačućih prozora ili neočekivanih poruka;
- sami pronađite zvanični broj banke i pozovite je;
- proverite situaciju sa članom porodice ili drugom osobom kojoj verujete;
- ako ste već poslali novac ili dali pristup uređaju, odmah kontaktirajte banku i prijavite prevaru nadležnim institucijama.
FBI posebno savetuje da se ne kontaktira broj koji se pojavio u sumnjivom iskačućem prozoru ili poruci i da se ne instalira softver na zahtev osobe koja vas je neočekivano kontaktirala.
Najvažnije je zapamtiti jednu stvar: prava banka vas neće požurivati da spasavate sopstveni novac tako što ćete ga poslati nekome koga ste upravo upoznali preko telefona.
Kod „fantomskih“ prevara upravo je to zamka – novac je stvaran, opasnost je izmišljena, a žrtva je navedena da sama uradi ono što bi inače pokušala da spreči.
