Od decembra 2025. do juna 2026. Meta je deaktivirala oko 462.000 Instagram i 294.000 Facebook naloga za koje je sumnjala da ih koriste Australijanci mlađi od 16 godina. Kompanija navodi da je u pitanju deo napora da se uskladi sa australijskim zakonom koji je krajem prošle godine postao prvi takav propis u svetu.
Međutim, broj obrisanih naloga nije jedini podatak koji privlači pažnju.
Više od 750.000 naloga, ali deca i dalje pronalaze put do mreža
Australija je zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina uvela 10. decembra 2025. godine, uz obrazloženje da je potrebno zaštititi decu i tinejdžere od potencijalno štetnih posledica društvenih mreža.
Podaci australijske vlade i nezavisnih istraživanja pokazuju da je više od osam od deset dece mlađe od 16 godina i dalje koristilo društvene mreže tokom prva tri meseca primene zabrane. To je otvorilo pitanje koliko je ovakav model zaista efikasan.
Meta tvrdi da nastavlja da unapređuje sistem kontrole i da će broj uklonjenih naloga nastaviti da raste.
Kako Meta prepoznaje da je korisnik mlađi od 16?
Jedan od zanimljivijih delova cele priče jeste način na koji platforma pokušava da utvrdi koliko korisnik ima godina.
Meta navodi da koristi veštačku inteligenciju za analizu profila i ponašanja korisnika. Sistem, između ostalog, traži „kontekstualne tragove“ koji bi mogli da ukažu na to da nalog pripada detetu – poput objava o rođendanima, školskim razredima ili drugih informacija koje korisnik deli na platformi.
Kompanija analizira i prijave drugih korisnika o potencijalno maloletnim nalozima.
Ukoliko je nalog uklonjen zbog starosnog ograničenja, Meta je ograničila i mogućnost ponovnog kreiranja naloga, kako bi sprečila jednostavno zaobilaženje zabrane.
Australijski model već gledaju i evropske zemlje
Ono što ovaj slučaj čini posebno zanimljivim za Evropu jeste činjenica da Australija više nije jedina koja pokušava da zakonski ograniči pristup društvenim mrežama deci.
Francuski parlament je u julu podržao zakon kojim bi deci mlađoj od 15 godina bio zabranjen pristup društvenim mrežama, dok Velika Britanija planira zabranu za mlađe od 16 godina, sa očekivanom primenom tokom 2027. godine.
O sličnim merama razgovara se i u drugim evropskim zemljama, pa se pitanje više ne svodi na to da li treba ograničiti pristup dece društvenim mrežama, već i kako takva pravila tehnički sprovesti.
A šta to znači za Srbiju?
Srbija za sada nema australijski model zabrane društvenih mreža za mlađe od 16 godina, pa bi bilo pogrešno predstavljati ovu priču kao najavu takve mere kod nas.
Ipak, zaštita dece u digitalnom prostoru jeste tema koja je sve prisutnija i u Srbiji.
UNICEF Srbija je u aprilu ove godine pokrenuo inicijativu za potpisivanje zajedničke deklaracije o pravima dece u digitalnom okruženju, koju su potpisali Yettel, Telekom Srbija i A1 Srbija. Deklaracija obuhvata, između ostalog, bezbednost dece na internetu, privatnost i zaštitu podataka, odgovorno oglašavanje i praćenje uticaja poslovanja na prava dece.
Država je, sa druge strane, poslednjih godina razvijala i mehanizme za prijavljivanje i prevenciju nasilja nad decom na internetu, uključujući nacionalnu platformu „Čuvam te“. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u martu 2026. saopštilo i da je postupalo po prijavama građana u vezi sa potencijalno neprimerenom komunikacijom odraslih i maloletnika na Facebooku.
Zato je australijski slučaj relevantan i za domaću publiku: ne zato što Srbija trenutno uvodi istu zabranu, već zato što se širom sveta menja način na koji države, tehnološke kompanije i roditelji razmišljaju o tome koliko deca treba da budu zaštićena – i koliko daleko ta zaštita može da ide.
Meta sada čeka novu proveru
Predstavnici Mete, TikToka, Googleovog YouTubea i Snapchata trebalo bi da se pojave pred australijskom parlamentarnom istragom, dok regulator razmatra dalje korake protiv platformi za koje smatra da nisu učinile dovoljno da sprovedu zakon.
Istovremeno, Australija je predložila povećanje maksimalne kazne za nepoštovanje pravila na 99 miliona australijskih dolara, odnosno oko 69,75 miliona američkih dolara.
Ostaje pitanje koje će biti važno i za Evropu: može li se starosna granica zaista efikasno kontrolisati bez zadiranja u privatnost korisnika – i da li zabrana može da reši problem, ili samo da ga prebaci na druge platforme?
