Pišemo mejl, klikćemo na kovertu, koju cela jedna generacija nikada nije adresirala. Prvi dizajn odgovarao je stvarima oko nas: kante za smeće, fascikle, kalkulatori, štampači i diskete su odražavali fizičke predmete koje su ljudi već poznavali i tako učinili tada nepoznatu radnju razumljivijom. Koren čuvanja je upravo bila disketa, a problem sa kojim se susreću dizajneri naziva se skeuomorfizam.
Skeuomorfizam je termin koji se najčešće koristi u dizajnu grafičkog korisničkog interfejsa za opisivanje objekata interfejsa koji imitiraju svoje pandane iz stvarnog sveta po načinu na koji izgledaju. Poznati primer je ikona korpe za otpatke koja se koristi za odbacivanje datoteka. Skeuomorfizam čini objekte interfejsa poznatim korisnicima koristeći koncepte koje prepoznaju. Šta se događa kada ne prepoznajemo korelativ iz stvarnog sveta?
Problem zvani disketa
Diskete su izašle iz upotrebe početkom dvehiljaditih godina, što znači da ova relikvija tehnološke prošlosti nije poznata mlađim generacijama. Stvari su se čuvale na hard disku, pa na usb uređajima, a sada na klaudu ili drajvu.
Problem koji predstavlja disketa nije nešto sa čime se susreće mapa: ona često izgleda kao papirna mapa koju ne koristimo, ali viđamo u filmovima. Vanvremenski dizajn stvari koje nisu zaboravljene i u upotrebi su ne poziva na promenu. Novije generacije naučiće ove simbole, makar nikada ne morale da koriste disketu. Kao što se niko ne pita zašto je peščani sat oznaka za učitavanje, iako je on sada najčešće dekoracija na policama.
Dizajneri će možda novim ikonama pristupati sa modernijeg stanovišta, ali one „ključne“ koje prepoznaju oni koji imaju 8 ili 88 godina ostaju zapečaćene, zadržavajući svoju istoriju u budućoj tehnologiji.
