Za razliku od decentralizovanog pristupa SAD-a i EU, kineski model je koordinisan – vodi ga vlada, a sprovodi ga celokupan sistem: od škola i univerziteta do kompanija i istraživačkih instituta. Pored tehnoloških ciljeva, Peking ovim pristupom želi da učvrsti svoju poziciju kao globalnog lidera u oblasti AI-ja, kako u komercijalnim, tako i u geopolitičkim dimenzijama.
„Ono što Kina radi nije samo razvoj AI-ja – to je oblikovanje cele digitalne budućnosti prema sopstvenim pravilima,“ navodi dr Robert Atkinson, predsednik Fondacije za informacione tehnologije i inovacije iz Vašingtona.
Kina: Podaci, čipovi i obrazovanje
Pored masovnog finansiranja, Kina intenzivno razvija sopstvene modele veštačke inteligencije zasnovane na velikim jezičkim modelima, otvara sopstvene data centre i gradi domaću proizvodnju naprednih čipova, u pokušaju da zaobiđe zapadne tehnološke barijere. U obrazovnom sistemu, AI postaje obavezan predmet već od osnovne škole, a visoko obrazovanje se sve više orijentiše ka praktičnoj AI primeni u industriji.
Ova sveobuhvatna infrastruktura omogućava bržu primenu novih modela u zdravstvu, saobraćaju, finansijama, ali i u odbrambenom sektoru, što posebno zabrinjava zapadne vlade i kompanije.
Zabrinuta tech zajednica na Zapadu
U SAD-u i Evropi, stručnjaci upozoravaju da bi fragmentiranost ulaganja i nedostatak jasne državne strategije mogli ostaviti Zapad korak iza. Iako najjače američke kompanije – OpenAI, Google, Meta, Microsoft – predvode globalni AI razvoj, postoji bojazan da nedostatak sistemske podrške može ugroziti dugoročnu konkurentnost.
„Privatni sektor ne može samostalno da izgradi AI ekosistem koji odgovara kineskom modelu. Potrebna je snažna sinergija obrazovanja, regulative i industrije,“ ističe prof. Ethan Mollick sa Wharton School, Univerzitet Pensilvanije, objavio je portal Time of India.
Kineski pristup AI razvoju pokazuje kako državna politika može preuzeti ključnu ulogu u tehnološkoj evoluciji. Za zapadnu tech zajednicu, ovo je poziv na buđenje – vreme je da se inovacije ne oslanjaju isključivo na tržišnu logiku, već i na strateško promišljanje, sistemske alate i viziju koja prevazilazi kvartalne izveštaje. Pitanje nije samo ko će razviti moćniji AI, već ko će uspostaviti održiv i etički okvir za njegovu upotrebu u svetu koji se brzo menja.
