Nasuprot tome, među osobama bez invaliditeta, redovni korisnici interneta činili su čak 93,5%. Ovi podaci ukazuju na postojanje digitalnog jaza koji otežava osobama sa invaliditetom pristup digitalnim resursima i uslugama.
Starosna struktura korisnika interneta
Starosna struktura dodatno produbljuje ovaj jaz. Među mladima od 16 do 24 godine sa teškim invaliditetom, 87,4% redovno koristi internet, dok isti procenat među vršnjacima bez invaliditeta iznosi 98,7%. Kod starijih osoba (55–74 godine), razlike su još izraženije – samo 70,8% osoba sa teškim invaliditetom redovno koristi internet, dok taj procenat među osobama bez invaliditeta iznosi 84,3%.
Ovi podaci jasno pokazuju da invaliditet i starosna dob mogu značajno uticati na digitalnu uključenost. Iako je pristup internetu postao osnovna potreba u savremenom društvu, osobe sa invaliditetom često se suočavaju sa preprekama, uključujući nepristupačne digitalne platforme, manjak asistivnih tehnologija i nedostatak prilagođenih programa obuke.
Benefiti korišćenja interneta
Smanjenje digitalnog jaza ključno je za poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom, jer im omogućava lakši pristup obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenim uslugama i socijalnoj inkluziji. Evropska unija već preduzima određene korake kroz inicijative za digitalnu pristupačnost i promovisanje inkluzivnih tehnologija, ali je potrebno dodatno ulaganje kako bi se osiguralo da internet bude dostupan svima, bez obzira na njihove fizičke sposobnosti.
Digitalna inkluzija nije samo tehnički izazov, već i pitanje socijalne pravde. Tehnološki napredak treba da prati razvoj inkluzivnih politika kako bi internet bio jednako dostupan svim građanima, bez obzira na invaliditet. Povećanje svesti o ovom problemu i implementacija prilagođenih digitalnih rešenja mogu doprineti smanjenju nejednakosti i omogućiti osobama sa invaliditetom ravnopravno učešće u digitalnom društvu.
