Rast AI-ja dramatično menja način na koji funkcionišu tehnološke kompanije. Data centri, koji su nekada bili samo infrastruktura, danas su postali centralno pitanje poslovanja – jer bez dovoljno energije nema ni modela, ni cloud servisa, ni rasta.
Google je zato počeo da razvija ono što sve više liči na sopstveni „energetski playbook“. Umesto da čeka da elektroenergetska mreža isprati njegove potrebe, kompanija aktivno učestvuje u razvoju novih kapaciteta.
Najnoviji primer dolazi iz SAD, gde Google u saradnji sa energetskim partnerima planira izgradnju čak 2,7 gigavata novih izvora energije za napajanje data centara. To uključuje kombinaciju solarne energije, baterijskih sistema i dodatnih „čistih“ izvora, uz mehanizme koji omogućavaju fleksibilnu potrošnju u trenucima opterećenja mreže.
Ovakav pristup pokazuje ključnu promenu: energija više nije eksterni faktor, već deo tehnološke strategije.
Data centri postaju energetski projekti
Googleov model ide korak dalje od klasičnih ugovora o kupovini struje. Kompanija razvija mehanizme poput tzv. Clean Transition Tariff-a, koji joj omogućavaju da direktno utiče na to kakva se energija proizvodi i kako se integriše u mrežu.
Drugim rečima, Google ne kupuje samo energiju – on pomaže da se ona izgradi.
Ova strategija dolazi u trenutku kada potrošnja energije u data centrima rapidno raste. U poslednjih nekoliko godina, Google je značajno povećao potrošnju električne energije, a data centri danas čine najveći deo ukupne potrošnje kompanije.
Zato nije iznenađenje što se kompanije sve više okreću modelu „co-location“ – izgradnji data centara direktno uz izvore energije, poput solarnih i vetroparkova. Time se smanjuje pritisak na mrežu i ubrzava razvoj infrastrukture.
U isto vreme, uvode se i koncepti poput demand response-a, gde veliki potrošači, uključujući i same data centre, privremeno smanjuju potrošnju kako bi stabilizovali sistem, piše TechChrunch.
