Incident se dogodio tokom jednog od testiranja Staršipa, sistema koji SpaceX razvija za buduće misije, uključujući letove sa većim teretom i, dugoročno, posade. Raketa je, prema nalazima iz izveštaja, eksplodirala neočekivano i rasula delove u vazdušnom prostoru kojim prolaze međunarodne putničke rute iznad severnog Kariba. Upravo taj deo priče, navodi se u dokumentima, tada nije bio u potpunosti jasan javnosti: rizik po civilnu avijaciju ocenjen je kao veći nego što se prvobitno pretpostavljalo, objavio je NYPost.
U zapisima FAA se pominje da su se najmanje tri aviona našla u situaciji koja je procenjena kao posebno rizična, sa stotinama putnika ukupno. U takvim scenarijima ključna je minutaža: kontrolori moraju brzo da razdvoje saobraćaj, uvedu privremene zabrane i pošalju avione na alternativne rute. To u praksi znači duže letenje, dodatne krugove i preusmeravanja na druge aerodrome, a svaka od tih odluka troši vreme i gorivo.
Posebno je osetljiv deo izveštaja koji se odnosi na komunikaciju tokom incidenta. FAA, prema navodima, sugeriše da informisanje kontrole letenja nije bilo dovoljno brzo, pa su upozorenja stizala i kroz prijave pilota koji su vizuelno uočavali krhotine. U takvim okolnostima, posade se oslanjaju na instrukcije sa zemlje, ali i na sopstvenu procenu bezbednosti. Zabeleženo je i da je jedna posada prijavila hitnu situaciju (“mayday”), nakon čega je avion bezbedno sleteo, jer je promena rute uticala na plan potrošnje goriva.
SpaceX je, s druge strane, odbacio tvrdnje da je bezbednost putnika bila stvarno ugrožena, ističući da su zone rizika planirane unapred i da se procedure aktiviraju kako bi se zaštitila javnost. Ipak, slučaj otvara širu temu: kako uskladiti sve češća svemirska testiranja sa komercijalnim nebom koje je već prenatrpano. Kada se raketa “pokvari” iznad prometnog koridora, posledice se ne mere samo u odloženom testu, već i u minutima koji odlučuju koliko je vazdušni saobraćaj ostao bezbedan.
