„Noctisylum je AI umetnički ekosistem koji je iz muzike evoluirao u širi digitalni prostor koji objedinjuje zvuk, vizuelnu i 3D umetnost, Web3 i digitalnu ekonomiju u jednu povezanu celinu koja se stalno razvija i širi u nove pravce“, objašnjava Stefan na početnu našeg razgovora.
AI kao partner, a ne alat
U ovoj priči AI je partner u kreativnom procesu, a ne alat, a Stefan pojašnjava gde povlači granicu između ljudskog autorstva i AI kontribucije u jednom umetničkom delu.
„Autorstvo je u ideji i odlukama. Sve počinje od ideje i osećaja, i pravca koji želim da razvijem. Na osnovu toga postavljam emotivni ton, tempo, dinamiku i to šta vokal treba da prenese. AI na toj osnovi generiše različite muzičke elemente, kao što su harmonije, melodije, strukture i varijacije, i na taj način proširuje početnu ideju. Kroz proces se sve bira i oblikuje tako da ostane u skladu sa tom početnom zamisli i smerom. U Noctisylumu je to partnerstvo u stvaranju. AI učestvuje kroz generisanje i proširenje muzičkog materijala, a kreativni smer i konačne odluke ostaju pod mojom odlukom“, objašnjava on.
Prvi AI album
Stefan je krajem prošle godine objavio prvi AI-kolaborativni album u Srbiji i za WebMind kaže da je odziv bio veoma dobar i pokazao je da Noctisylum može da funkcioniše i na domaćem i na stranom tržištu.
„Album je objavljen na više od 150 digitalnih platformi, uključujući Spotify, Apple Music, Deezer, Amazon Music i druge, što ga čini globalno dostupnim i u potpunosti monetizovanim kroz standardne modele striminga i digitalne prodaje. Pored toga, muzika se emituje i na radio stanicama, a radio stanice isplaćuju autorske i izvođačke tantijeme, odnosno royalties, na osnovu emitovanja pesama, tako da postoji i prihod iz tog segmenta, kao i kod svakog drugog muzičara čija se muzika emituje na radiju“, kaže naš sagovornik.
Što se publike tiče, to su, naravno, ljudi kojima se ona jednostavno dopadne, ali postoji i deo publike koji dolazi iz sveta tehnologije i inovacija.
„Suština je da AI muzika ovde više ne treba da se posmatra kao nešto posebno ili eksperimentalno, već kao muzika koja ulazi u isti prostor kao i sve ostale forme i funkcioniše po istim pravilima tržišta i publike“, objašnjava Vlajić.
Projekat Made in Vršac
I dok većina projekata dolazi iz Beograda, Stefan objašnjava da razvoj iz Vršca nije bio ograničenje u tehničkom smislu, jer danas alati i distribucija omogućavaju da se globalni projekti rade od bilo kuda.
„Sve što je potrebno za produkciju i objavu muzike dostupno je digitalno. S druge strane, to je donelo i određenu slobodu. Ne postoji pritisak okruženja velikih industrijskih centara, pa je proces mogao da se razvija mirnije i u svom tempu, bez potrebe da se uklapa u postojeće obrasce ili trendove. U tom smislu, Vršac je više bio okruženje iz kojeg je projekat nastao nego što je predstavljao prepreku. Fokus je bio na radu i razvoju samog projekta, a ne na tome gde se fizički nalazi“, kaže on.
Održivi model za Noctisylum je zasnovan na više izvora prihoda, kroz različite delove ekosistema koji projekat razvija. To uključuje muzički deo, gde su pesme dostupne na striming platformama, pored toga, Noctisylum se razvija i kao širi digitalni i vizuelni sistem, što otvara prostor za licence, partnerstva i različite oblike saradnji.
„Metaverzum kao deo tog ekosistema dodatno proširuje mogućnosti, uključujući i komercijalne modele i sponzorstva, slično kao i u fizičkom svetu. U tom smislu, prihod ne dolazi iz jednog izvora, već iz više povezanih segmenata unutar istog sistema koji se razvija paralelno“, objašnjava on.
Pitanje autorstva i AI
Pitanje vlasništva u Noctisylumu je rešeno kroz način na koji sam proces funkcioniše. AI je deo kreativnog procesa koji generiše materijal na osnovu zadatih smernica, ali ključne odluke o pravcu, izboru i finalnoj formi donosi čovek.
„Zbog toga se autorsko pravo vezuje za finalno delo i za kreativne odluke koje ga oblikuju, a ne za pojedinačne elemente koje sistem može da generiše u procesu. AI u tom smislu ne posmatram kao nosioca autorstva, već kao deo produkcionog i kreativnog partnera koji proširuje mogućnosti izraza. Na taj način se jasno definiše odgovornost i vlasništvo nad krajnjim rezultatom, dok se uloga tehnologije zadržava u okviru procesa stvaranja“, objašnjava on.
U narednim godinama Stefan vidi Noctisylum kao još razvijeniji i prepoznatljiviji globalni ekosistem koji povezuje muziku, vizuelnu umetnost, Web3 i metaverzum u jednu celinu.
„Cilj je da se svi ovi segmenti dalje razvijaju i proširuju, od muzike koja je bila početna tačka, preko digitalnih i interaktivnih formi, do novih modela koje tehnologija tek otvara. Svaki deo projekta ima prostor za rast i unapređenje. Uloga koju vidim za sebe je da nastavim da razvijam taj pravac i širim ga kroz nove projekte i saradnje, bez ograničavanja na jedan medij ili format. Suština je da Noctisylum postane dugoročno održiv i prepoznatljiv sistem koji raste zajedno sa tehnologijom i publikom koja ga prati“, zaključuje on.
