Poznati investitor Mark Andersen je primetio 2011. godine da je softver pojeo svet. U Srbiji je 2017. godine započeto izučavanje programiranja u petom razredu osnovne škole. To je jedan od retkih primera da na ovim prostorima pratimo pozitivne trendove tom brzinom. Nije samo krenulo učenje progamiranja u osnovnoj školi.
Gotovo na svim nivoima u sistemu obrazovanja počelo je nešto da se odigrava. Specijalizovana IT odeljenja u gimnazijama, povećanje kvota za IT smerove na fakultetima, interdisciplinarni master programi, programi prekvalifikacije za one koji su već na tržištu rada, da pomenemo neke od programa.
Sva ta aktivnost se vratila višestruko. U Srbiji se IT-jem bavi oko 100.000 ljudi. Gotovo tri puta više u odnosu na vreme kada je Andersen napravio svoju opasku. Plate u IT-ju su tri, četiri puta veće od proseka plata u našoj državi. Izvoz IT usluga je gotovo neverovatnih dve i po milijarde dolara. Uvećava se iz godine u godinu 40 odsto i doprinosi finansijskoj stabilnosti zemlje.
Sad, pošto smo ovako potapšali po ramenu sami sebe, šta je sledeće? Ko stoji, taj je već pao, zar ne? Koji su trendovi koje ćemo pratiti sledećih pet do sedam godina? Šta ćemo danas da uradimo da bi se 2030. godine tapšali po ramenu?
Scale up – Scale out
Šta reče?
Evo…
Ok, imamo pristojan broj programera. Oni su stvarno dobri – traženi i dobro plaćeni. Koja se oblast nameće kao prilika da sa daljom specijalizacijom i usavršavanjem popnemo uz lanac vrednosti?
Veštača inteligencija (AI) – ima li očiglednijeg odgovora?
(u stvari ima, ali za razvoj tehnologija vezanih za kvantne računare treba baš mnogo novca)
Šta ćemo uraditi da naši učenici, studenti, privreda i društvo uopšte prepoznaju korist od AI-ja i spoznaju gde ga možemo primeniti? Slično kao pre šest, sedam godina, da krenemo od obrazovanja na svim nivoima. Što više predavanja, što više primera i primene.
A ovaj scale out?
Ako je sada u IT industriji 100.000 ljudi, kako da povećamo broj ljudi u toj industriji u kojoj se živi u Srbiji a radi globalno? Postoji veliki prostor u samom IT-ju za mnoge profesije koje u svojoj osnovi nisu tehničke. Od digitalnog marketinga i prodaje, preko upravljanja projektima te ljudi koji se bave razvojem proizvoda, IT nudi mesta za mnoge obrazovne profile. Ulaskom ovih ljudi u oblast informativne tehnologije, ova industrija dobija priliku da se razvije te postane još konkurentnija na globalnom nivou.
Potreba za multidisciplinarnošću
Informacione tehnologije su „ušle“ u mnoge oblasti i ukrštajući se sa njima kreirani su neki sasvim novi segmenti privrede. Kompjutersko modeliranje novih lekova i medicinskih terapija je brzorastuće polje, obilato finansirano, koje će izmeniti načine lečenja i kvalitet života u ovom veku.
Pored matematike koja se mnogo izučava u našim školama, što nam je omogućilo da se podignemo na visine na kojima smo u oblasti IT-ja, biologija, hemija i fizika su takođe oblasti kojima naši đaci dobiju pristojnu izloženost.
I AI i biotech su oblasti koje snažno podcrtavaju potrebu za multidisciplinarnošću. Treba nam još mnogo talenta iz raznih branši da bismo nastavili da pratimo pozitivne trendove i razvijamo IT industriju. Kada multidisciplinarnost pojede svet, znamo da želimo da ponovo budemo u vrhu trke.
A upravo je multidisciplinarnost nešto što nas čeka 10. oktobra u MTS dvorani na ovogodišnjoj SPLET Tech konferenciji, koju organizuju USAID projekti Preduzmi ideju i Srbija inovira. Između ostalog, na glavnoj bini AI boje će braniti Dragan Tomić ispred Databricks, a biotech Endru Uen ispred Roche, dok će više od 60 govornika govoriti na jednako mnogo tema iz sveta inovacija.
Čekamo vas 10. oktobra u Beogradu!
