Situacija na polju mentalnog zdravlja u 2022. godini
Proteklih par godina su bile teške za sve. Nije potrebno da vas podsećamo na sve što se desilo u svetu od 2020. godine. Ono što je loše jeste da je taj period ostavio ozbiljne posledice po mentalno zdravlje ljudi, a dobra vest je ta da je pomoć dostupnija nego ikad.
Podrška stiže u različitim oblicima, ali ljudi su retko spremni da zatraže pomoć ako je za promenu potrebno mnogo truda ili ako promena ozbiljnije utiče na njihovu svakodnevnicu. I tu Al može biti od koristi – ponekad je dobar razgovor, neko ko je spreman da vas sasluša i postavi prava pitanja sve što vam je potrebno.
Kako se bliži kraj godine, hajde da razmotrimo situaciju na polju mentalnog zdravlja širom sveta na osnovu izveštaja Svetske zdravstvene organizacije.
- Jedan od osam ljudi širom sveta ima mentalni poremećaj, što je oko 13% ukupne svetske populacije, ili 970 miliona ljudi.
- 52,4% od ukupnog broja su žene.
- 71% ljudi koji boluju od psihoze ne dobija potrebne medicinske usluge.
- Najčešći mentalni poremećaji uključuju anksiozni (31%) i depresivni poremećaj (28,9%).
- Tokom 2020, registrovani porast broja ljudi koji boluju od anksioznosti i depresivnih poremećaja iznosio je između 25% i 27%.
- Uzrok jednog od 100 smrtnih ishoda je samoubistvo, a svakom samoubistvu prethodi u proseku 20 pokušaja.
- Širom sveta, države ulažu manje od 2% svog budžeta za zdravstvo u podršku na polju mentalnog zdravlja.
- U 2013, oko 45% svih država su prijavile da imaju nacionalni plan za mentalno zdravlje. Globalni plan je da taj broj iznosi 80% do 2030. ali do danas taj broj je dostigao svega 51%.
- Preko 80% ljudi sa mentalnim poremećajima žive u državama sa srednjim ili niskim primanjima.
Iz prethodno navedenog možemo zaključiti da na svim ovim poljima, Al podrška mentalnom zdravlju može biti veoma korisna. Naravno, ne želimo da trivijalizujemo važnost profesionalne pomoći za ozbiljnije simptome, ali bi za većinu populacije redovni razgovori o mentalnom zdravlju uz pomoć Al alata koji su nastali uz pomoć stručnjaka bili jako delotvorni.
Hajde da vidimo kako se ova tehnologija može koristiti u ove svrhe.
Kako Al može da se koristi u brizi za mentalno zdravlje?
Terapija se umnogome preselila na internet, i obavlja se ili putem video poziva sa terapeutom, ili razmenom poruka. Vremenom, uvođenje Al sa ovom idejom na umu pokazalo se efikasnim, korisnim i pristupačnim, a korisnici su zavoleli ovaj potencijal veštačke inteligencije.
Zbog toga svedočimo ogromnoj ekspanziji startapa na polju mentalnog zdravlja koji koriste baš ovu tehnologiju da postignu svoje ciljeve i ponude pomoć korisnicima.
Često je jednostavno pitanje „kako si se osećao/la povodom toga” sve što nam je potrebno da bi se počelo s rešavanjem problema.
To je pitanje koje se ponavlja u razgovorima sa Al chatbot-om pošto je njihov cilj da pomognu u prevazilaženju izazova u oblasti mentalnog zdravlja. Na početku, ako niste navikli na ovakve razgovore, možda će vam na početku biti malo čudno, ali ćete brzo uvideti snagu artikulsianja svojih misli i osećanja.
U nastavku ćete čitati o najvećim prednostima uvođenja Al u očuvanju mentalnog zdravlja:
- Jeftinije je nego tradicionalna terapija, ili čak i besplatno;
- Dostupna je korisnicima kad god im je potrebna, čak i u pola noći, i na svakom delu planete gde postoji pristup internetu;
- Za mnoge korisnike, naročito za one koji tek kreću na terapiju, lakše je otvoriti se chatbot-u nego čoveku;
- Ljudi često veruju da roboti ne osuđuju i da su nepristrasni, u poređenju sa ljudima;
- Mnogi ljudi koji ne ispoljavaju ozbiljne simptome i kojima je pomoć samo povremeno potrebna, ne žele da posvete vreme regularnoj terapiji;
- Postojanje asistenta na vašem uređaju koji uvek može da vam pomogne u brizi za mentalno zdravlje u slučaju da vam je potrebna podrška nekoliko puta u toku dana osnažuje;
- Ne zahteva striktno planiranje u kalendaru ili čekanje na seansu, a i omogućava da odgovor na pitanja u vezi sa zdravljem dobijete odmah;
- Često je teško naći terapeuta koji odgovara vašem tipu ličnosti, zajedno sa akutnim manjkom stručnjaka za mentalno zdravlje;
- To je odličan prvi korak za svakog ko okleva da zatraži profesionalnu pomoć.
U poslednjih par godina, beležimo nekoliko neverovatnih pronalazaka na polju tehnologije, kao što je GPT-3 koji širi upotrebu Al tehnologije u stvarnom svetu.
Štaviše, čak iako se ne oslanjate samo na Al rešenja, ona omogućavaju transformaciju sektora i unapređuju sveukupan kvalitet usluga na polju mentalnog zdravlja, naročito ako se psihoterapeutima ova tehnologija ponudi kao deo opreme za automatizaciju dnevnih zadataka.
Evo kako:
- Mašinsko učenje i duboko učenje (deep learning) omogućavaju preciznu dijagnozu mentalnih poremećaja i mogu da predvide rezultate lečenja pacijenata;
- Štaviše, mogu se koristiti za klasifikaciju poremećaja i optimizaciju plana lečenja;
- Kompjuterska vizija (computer vision) može se koristiti za analizu neverbalnih signala kao što su facijalne ekspresije, držanje, pogled ili gestikulacija;
- Obrada prirodnog jezika (NLP) pokazala se delotvornom kada je reč o simulaciji konverzacija, a milioni ljudi već koriste chatbot-ove u ovu svrhu;
- NLP (natural language processing) se može koristiti i za razumevanje kliničke dokumentacije.
Međutim, važno je naglasiti da, iako se chatobot-ovi kao što je ChatGPT mogu koristiti za simulaciju ljudskih razgovora, nisu ni blizu toliko dobri kao Al rešenja koja su dizajnirana baš s ovim ciljem i uz pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.
U sledećem paragrafu, posvetićemo više pažnje primerima takvih rešenja.
AI u terapiji: Najbolji primeri
Iako je dobra stvar to što termin „mentalno zdravlje“ možemo čuti svuda oko nas, razgovori na tu temu su često površni, imajući u vidu da i dalje postoji ogromna stigma kada je u pitanju mentalno zdravlje. Ko zna da li ćemo za života biti u prilici da bez zadrške razgovaramo o izazovima u brizi za mentalno zdravlje s članovima porodice, kolegama ili strancima.
To je i dalje nešto što doživljavamo kao vrlo intimnu temu, te je nezgodno izraziti problem rečima ili priznati da on uopšte postoji, ponekad čak ni sebi samima. Baš iz ovih razloga, ljudi često izbegavaju da potraže profesionalnu pomoć, dok istovremeno tvrde da to „nije ništa ozbiljno“. Upravo je to stav koji nas sprečava da živimo tako da budemo u potpunosti biti zadovoljni.
Umesto da samo prihvatimo stvari takvim kakve jesu, oslanjanje na Al alat koji je osmišljen da pomogne u toj borbi predstavljalo bi ogromno poboljšanje u kvalitetu života. Na kraju krajeva, ne gubite ništa ako probate.
U nastavku slede najpriznatija Al rešenja u brizi za mentalno zdravlje, zajedno sa njihovim funkcionalnostima i drugim detaljima:
- ieso – Online platforma koja koristi mašinsko učenje za identifikaciju jezičkih obrazaca. Platforma koristi ove podatke da unaprede medicinski tretman pacijenata. Na osnovu ovih rezultata, brzina oporavka je za 1/3 viša u poređenju sa terapijom lice u lice, a liste čekanja su smanjene za 30%.
- Youper – AI aplikacija za psihoterapiju koja kombinuje medicinu i Al da unapredi angažovanost pacijenata i sve usluge na polju mentalnog zdravlja. Jedno istraživanje analiziralo je rezultate ove aplikacije i zaključilo da postoji pad od 24% u broju anksioznih i 19% u broju onih koji pate od depresije. Uključuje i samoprocenu, kao i vežbe za regulisanje emocija.
- Sober Risk – Aplikacija koja se koristi da predvidi rizike vraćanja na stare obrasce analizom jezika kojim se korisnik služi. U pitanju je pripremljeni algoritam koji je sposoban da detektuje kada će se desiti recidiv na osnovu komunikacije koja mu prethodi i ponudi pomoć u formi kognitivne bihejvioralne terapije, ili omogućava pristup stručnjaku.
- Trycycle – Aplikacija slična prethodnoj koja koristi jezičke šeme za detekciju potencijalnog recidiva. Ohrabruje korisnika da redovno unosi beleške o svom životu (journaling), ali i dozvoljava profesionalcu pristup informacijama u realnom vremenu.
Ne zaboravite da sva relevantna rešenja veštačke inteligencije na polju mentalnog zdravlja treba da se kreiraju imajući u vidu neke važne stavke kao što su cyber bezbednost, transparentnost podataka, akreditovani Al i algoritmi koji su razvijeni uz pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje. Sva rešenja sa liste su u skladu sa ovim navodima.
Naposletku, treba pomenuti i ustaljeno mišjenje da chatbot-ovima nedostaje ljudska empatija, što je definitivno tačno. Međutim, korisnici širom sveta jesu primetili upostavljanje emotivne povezanosti sa chatbot-om sa kojim su redovno komunicirali, što je tema obrađena u mnogim knjigama, filmovima i TV emisijama.
