Istraživači MIT Media Laba nedavno su objavili rezultate studije pod nazivom „Your Brain on ChatGPT“, analizirajući moždanu aktivnost ispitanika tokom pisanja eseja u tri različita okruženja: ručno pisanje bez pomoći tehnologije, korišćenje Google pretrage i korišćenje ChatGPT-ja. Tokom četiri meseca, ispitanici su pod nadzorom stručnjaka pisali eseje na teme slične onima sa SAT testova, dok su naučnici pomoću EEG tehnologije pratili promene u njihovoj moždanoj aktivnosti.
Šta nam otkrivaju rezultati?
Rezultati jasno pokazuju da je neuralna aktivnost bila najintenzivnija kod ispitanika koji su pisali bez tehnološke podrške, koristeći isključivo sopstvene mentalne kapacitete. Oni su pokazali najviši nivo povezanosti u mozgu, što se odražavalo kroz veću kreativnost, kvalitetnije analize i izraženije zadovoljstvo urađenim poslom. S druge strane, ispitanici koji su se oslanjali na ChatGPT imali su značajno nižu moždanu aktivnost, koja je dodatno opadala tokom vremena, signalizirajući mogući trend smanjenja angažmana u intelektualnim aktivnostima. Osim slabije neuralne aktivacije, njihovi eseji su često ocenjeni kao uniformni, manje originalni, kreativni i autentični, te su opisivani kao „pisanje bez duše“, što upućuje na gubitak individualnog stila i originalnosti u pisanju.
Fenomen „kognitivnog duga“
Posebno zabrinjava trend da ispitanici koji su duže vreme koristili AI alate nisu lako mogli da povrate raniji nivo moždane aktivnosti čak ni kada su pokušali da pišu samostalno, bez tehnološke podrške. Naučnici ovaj fenomen nazivaju „kognitivnim dugom“, što označava stanje u kojem se naše mentalne sposobnosti postepeno pogoršavaju ili stagniraju usled nedostatka redovne mentalne stimulacije. Drugim rečima, stalno oslanjanje na AI tehnologiju može dovesti do slabijeg razvoja neuronskih veza koje su ključne za kritičko razmišljanje, analitičko zaključivanje, strukturirano mišljenje i samostalno rešavanje problema. Ovo je posebno važno zbog činjenice da ove sposobnosti nisu samo temelj uspeha u obrazovnom kontekstu, već i osnova svakodnevnog funkcionisanja u savremenom svetu.
Šta kažu stručnjaci?
Obrazovni stručnjaci i psiholozi izražavaju duboku zabrinutost povodom ovih nalaza. Profesorka Susan Schneider sa Florida Atlantic University upozorava da mozak jednostavno ne koristi svoje pune potencijale kada se oslanja na AI alate koji obavljaju intelektualne zadatke umesto čoveka. Sličan stav deli i psiholog Jean Twenge, koja ističe da dugoročno prekomerna zavisnost od AI alata može voditi opštem padu standarda testiranja i umanjenju sposobnosti studenata da se dubinski posvete kompleksnim problemima, čime bi se njihov intelektualni razvoj trajno ograničio. Nastavnik Murphy Kenefick iz Neshvila dodatno potvrđuje ove nalaze, navodeći da kritičko mišljenje i koncentracija kod učenika već pokazuju znake „demoliranja“ zbog rutinske upotrebe AI asistencije.
Ograničenja studije i poziv na dalja istraživanja
Ipak, važno je naglasiti da postoje određena ograničenja u studiji zbog relativno malog uzorka od 54 ispitanika, što zahteva dodatne i obimnije studije kako bi se rezultati generalizovali i detaljno razumeli. Uprkos tome, preliminarni nalazi su dovoljno uverljivi i zabrinjavajući da opravdaju dalju, ozbiljnu debatu među edukatorima, psiholozima, tehnolozima i donositeljima obrazovnih politika. Ova debata mora jasno definisati kako najbolje integrisati AI tehnologije u obrazovni sistem bez ugrožavanja osnovnih mentalnih veština učenika i studenata.
Kako integrisati AI bez rizika?
Ključno pitanje nije da li treba potpuno odbaciti veštačku inteligenciju, već kako pronaći optimalan način njene integracije u obrazovanje. Idealno rešenje moglo bi biti balansirano korišćenje AI-ja kao pomoćnog alata, a ne kao potpune zamene za ljudski proces razmišljanja i pisanja.
Dok promišljamo budućnost obrazovanja, tehnologiju treba koristiti kao moćnog saveznika, uz svest o njenim ograničenjima i rizicima. Samo na taj način možemo sačuvati svoju intelektualnu nezavisnost i kreativnost.
