Piše: Marija Milanović, Represent Academy
Međutim, jedna osobina ostaje samo naša i nezamenljiva – emocionalna inteligencija. Naša sposobnost da prepoznamo, razumemo i upravljamo emocijama, kako sopstvenim tako i drugih, koja nam omogućava bolje komunikacijske i liderske veštine, što je ključno za uspeh u složenim i raznolikim radnim sredinama.
Ja sam radnim danima biznis development manager, a u slobdno vreme sam u prirodi – planinarenje, istraživanje pećina, trčanje sa psima, testiranje šatora. Na tim terenima najviše dolazi do izražaja ono što često zaboravljamo i u poslu: fokus, emocionalna stabilnost i sposobnost da ostaneš pribran dok svi oko tebe gube tlo pod nogama.
Koliko god savremene tehnologije ulazile u naše firme i naš svakodnevni rad, u naše privatne živote, ima nešto što mašina ne može ponuditi – autentičan emotivni odgovor, empatiju i liderstvo koje nije samo korporativni buzword.
Danijel Golman: pisac i naučni novinar, više od jedne decenije je pisao za New York Times o nauci uma i ponašanju. Volim ponekada da ga citiram, pa ću iskoristiti i sada:
„U eri veštačke inteligencije, ono što nas čini zaista korisnim u firmi nisu algoritmi, nego empatija, fleksibilnost i liderstvo koje nije korporativna gluma.“
Prema Golemanu, emocionalna inteligencija sastoji se iz četiri osnovna seta veština:
- Samosvest, fokus i emocionalna ravnoteža
- Empatija, prilagodljivost i pozitivan pogled (čak i kad nam nije do toga)
- Uticaj, mentorstvo i prepoznavanje timske dinamike
- Upravljanje konfliktima, pravi timski rad i istinsko inspirativno vođstvo
I da se razumemo, većinu ovih kvaliteta veštačka inteligencija nema, niti će skoro imati. I veštačka inteligencija zna i može da uradi samo onoliko koliko smo je mi naučili – ali i dalje, nikada iz autentične ljudske potrebe.
Bilo da vodite tim kroz zahtevan projekat ili grupu ljudi kroz realne planinske prepreke, ključ uspeha je rad na sebi. Niko se ne rađa sa emocionalnom inteligencijom – ona se vežba i razvija svaki dan, kroz rad, interakciju sa prijateljima, saradnicima i autocenzuru.
Veštačka inteligencija može pobediti brzom analizom ili interpretacijom podataka, tu nema pogovora, ali samo čovek može osetiti, razumeti, inspirisati, pogurati i biti lider ekipi kojoj to znači.
Tu dolazimo do jedne bitne stavke, koja na prvi pogled deluje suvoparno, ali ovo je nešto što ja lično smatram dobrim kapitalom – „Ljudski kapital“
Svakodnevno slušamo fraze o tome koliko su ljudi bitni, kako su članovi tima bitni, a mis mo svi jedna velika porodica. Istini za volju, često ni ne znamo prepoznati sopstvenu frustraciju, a kamoli emocije i potrebe kolega oko sebe.
To nije mana, ali je podsetnik da je emocionalna inteligencija najveća prednost koju možemo razvijati kod nas samih.
I kada sve ovako pogledamo i malo promislimo, da li možemo dati odgovor na pitanje:
Kada vam je emocionalna inteligencija pomogla više nego sva znanja, diplome, certifikati – i svi AI alati koje koristitie?
Zato, da bismo razumeli i prihvatili AI, moramo biti i emocionalno zreli kao jedinke. Da težimo ka tome da ne razvijamo samo veštine rada u nekim alatima, već da radimo na sebi – zato što AI nikada neće znati da smiri tim kada svi oko vas „pucaju“.
