Jensen Huang
Ako hoćeš da razumeš zašto se AI u 2025. razvija brže nego što mnoge firme mogu da ga isprate, jedan deo odgovora je – Nvidia. Jensen Huang, njen osnivač i CEO, nije “AI istraživač” u klasičnom smislu, ali je čovek koji je obezbedio da istraživanja i proizvodi uopšte mogu da se treniraju i pokreću u realnom svetu. U eri velikih modela, računska moć je postala nova nafta, a GPU i data-centar su rafinerije. Nvidia se u toj priči pozicionirala kao standard, pa se zbog Huangovih odluka (šta se proizvodi, koliko brzo, kome se isporučuje i kako se gradi ceo ekosistem oko hardvera) indirektno menja i brzina kojom industrija uvodi AI u proizvode.
Huangov uticaj je i u tome što se “AI trka” često svodi na prozaične stvari: kapacitet, potrošnju energije, optimizaciju, cenu po performansi. On je jedan od retkih ljudi čije odluke istovremeno osećaju i startapi, i globalne korporacije, i cloud provajderi – jer svi na kraju zavise od infrastrukture.
Sam Altman
Sam Altman je u 2025. ostao ključna figura zato što je AI iz “tehnološke demonstracije” prebacio u svakodnevni refleks. Kao CEO OpenAI-ja, personifikuje deo industrije koji nije zadovoljan time da model postoji – nego da model radi, da se koristi, da bude integrisan u radne procese i da menja navike. ChatGPT je već ranije probio barijeru masovne upotrebe, ali je 2025. postala godina u kojoj se AI normalizovao: više nije pitanje “da li si probao”, nego “za šta ga koristiš”. TIME u tom okviru ističe rast i širinu usvajanja generativnih alata, što Altmanu daje specifičnu vrstu moći – moć distribucije kroz proizvod koji ljudi otvaraju svakog dana.
Altmanov uticaj je dvostruk: s jedne strane gura brzinu (novi modeli, nove mogućnosti, nova tržišta), a s druge menja očekivanja korisnika. Standard “šta AI treba da zna” i “koliko brzo treba da odgovori” postaje sve viši. I zato je često baš OpenAI referentna tačka: konkurencija se meri prema njima, regulatori se prema njima orijentišu, a kompanije planiraju budžete prema tome šta misle da će sledeće doći.
Dario Amodei
Dario Amodei, CEO Anthropica, predstavlja onu stranu AI priče koja pokušava da zadrži ravnotežu između “može” i “treba”. Anthropic je u vrhu razvoja velikih jezičkih modela, ali je Amodei posebno uticajan jer insistira da performanse nisu jedina metrika. U 2025. to više nije filozofsko pitanje – jer su modeli dovoljno moćni da greške, halucinacije, zloupotrebe i pogrešna uverenja prenesu brže nego ikad. Amodei se zato često doživljava kao figura koja istovremeno pritiska gas (frontier razvoj) i ugrađuje kočnice (bezbednosne prakse, testiranje, ograničenja).
Njegov uticaj je i u reputacionom smislu: dok deo industrije prodaje AI kao “čarobni štapić”, Amodei gradi narativ o odgovornosti i rizicima, što ima posledice i po regulativu i po način na koji kompanije komuniciraju AI prema tržištu. U 2025, gde su dezinformacije, deepfake i automatizacija već svakodnevne teme, takav glas postaje strateški važan – jer oblikuje pravila igre pre nego što ih napišu sudovi i parlamenti.
Mark Zuckerberg
Mark Zuckerberg je u 2025. među najuticajnijima iz jednostavnog razloga: Meta ima najjaču distribuciju. On ne mora da ubedi ljude da pređu na novu aplikaciju – dovoljno je da AI funkcije ubaci u okruženje koje već koriste svakog dana. Kad se AI nađe u porukama, pretrazi, alatima za kreiranje sadržaja i oglasnim sistemima, on prestaje da bude posebna tehnologija i postaje infrastruktura svakodnevnog života. TIME-ova priča o “AI ljudima godine” upravo naglašava koliko je masovna primena važna za realni uticaj, a Zuckerberg tu ima ogromnu prednost.
Zuckerbergov AI uticaj je i ekonomski: Meta živi od pažnje i oglašavanja, pa je AI za nju istovremeno alat za produktivnost i alat za monetizaciju. To znači da će Meta gurati AI koji je “brz, lak i svuda”, a takav pristup, hteli-ne hteli, pomera granice industrijskog standarda. I zato se u 2025. Zuckerberg ne meri samo po tome “šta Meta može”, već po tome “koliko brzo Meta to može da raširi”. U doba platformi, to je možda i najjača supermoć.
Elon Musk
Elon Musk je u 2025. uticajan jer ume da promeni atmosferu cele industrije. Kao osnivač xAI-ja, on učestvuje u frontier trci, ali Muskova realna snaga nije samo u modelima – nego u tome što stalno podiže ulog. Kad Musk uđe u prostor, ulaze i investitori, mediji, političari i konkurenti koji ne žele da “zakasne”. TIME ga u okviru šire priče o najuticajnijim AI akterima tretira kao jednu od centralnih figura ovog talasa, upravo zbog kombinacije kapitala, infrastrukture i narativa.
Muskov pristup je agresivno tržišan: brzina, skala, vidljivost. On zna da se tehnološki trendovi ne dobijaju samo boljim kodom, nego i time ko prvi postavi očekivanja publike. U 2025. to ima posledice: kompanije ubrzavaju roadmap, regulatorna tela osećaju pritisak javnosti, a korisnici dobijaju AI funkcije pre nego što su u potpunosti shvatili kako rade. Musk je zato i katalizator i rizik – čovek koji može da pogura inovacije, ali i da pojača “overhype” efekat. U svakom slučaju, malo ko tako direktno menja tempo razgovora o AI kao on.
