Sud u Južnoj Koreji povukao jasnu liniju
Vrhovni sud Južne Koreje doneo je odluku kojom se po prvi put nedvosmisleno potvrđuje da se bitkoin, kada se nalazi na računu centralizovane kripto-berze, može tretirati kao imovina podložna zapleni u okviru krivičnih istraga. U konkretnom slučaju, sud je potvrdio zaplenu 55,6 bitkoina povezanih sa istragom pranja novca, čime je praktično okončana dugogodišnja pravna dilema oko statusa digitalne imovine.
Sud je zauzeo stav da bitkoin ima merljivu ekonomsku vrednost i da predstavlja oblik elektronske imovine, što ga čini uporedivim sa drugim vrstama finansijske imovine koje se već mogu zapleniti. Ključni element presude jeste činjenica da se bitkoin nalazio na berzi, a ne u privatnom novčaniku, čime je država dobila realnu mogućnost kontrole i izvršenja zaplene, piše CoinTelegraph.
Ovom odlukom sud je jasno poručio da decentralizovana priroda kriptovaluta ne znači automatsku zaštitu od zakona, naročito kada se digitalna sredstva nalaze unutar regulisanih platformi koje posluju u okviru nacionalnih propisa.
Šta se menja za kripto-tržište
Presuda ima šire posledice koje daleko prevazilaze granice Južne Koreje. Ona postavlja standard prema kojem se kriptovalute na berzama ne posmatraju više kao „tehnički zapis“ ili apstraktna digitalna vrednost, već kao imovina koja podleže klasičnim pravnim mehanizmima zaplene, konfiskacije i izvršenja.
Za korisnike kripto-berzi to znači da sredstva više nisu van domašaja državnih organa ukoliko su povezana sa krivičnim delima. Za berze, odluka donosi dodatni pritisak da unaprede procedure saradnje sa pravosudnim institucijama, ali i da preciznije definišu odnos prema imovini svojih korisnika.
Istovremeno, presuda može podstaći zakonodavce u drugim državama da ubrzaju regulativu i jasno definišu status digitalne imovine u krivičnim i finansijskim zakonima. Time se dodatno sužava prostor za pravnu sivu zonu u kojoj je kripto-sektor godinama funkcionisao.
