Automatsko očitavanje registarskih tablica nije nova tehnologija, ali način na koji se danas povezuju podaci sa velikog broja kamera menja prirodu sistema. Ono što je počelo kao alat za pronalaženje ukradenih automobila ili nestalih osoba sve više postaje deo šire infrastrukture za praćenje kretanja vozila.
Zbog toga američki gradovi i okruzi počeli su da preispituju saradnju sa kompanijom Flock Safety, jednim od najvećih proizvođača ovakvih sistema u SAD.
Kako piše Ars Technica, 90 američkih gradova i okruga raskinulo je ugovore sa Flockom samo tokom avgusta 2026. godine, što je četiri puta više nego prethodnog meseca. Od početka godine broj lokalnih zajednica koje su prekinule saradnju dostigao je 165, dok ih je od 2021. godine ukupno 214.
To ipak ne znači da Flock nestaje sa američkih ulica. Kompanija tvrdi da je tokom 2026. godine broj novih partnerstava bio približno deset puta veći od broja neobnovljenih ugovora.
Od jedne kamere do čitave mreže
Flockove kamere, poznate kao LPR odnosno ALPR sistemi, fotografišu vozila koja prolaze pored njih i pomoću mašinskog učenja izdvajaju podatke poput registarske oznake, marke, modela, boje i drugih karakteristika vozila. Kompanija navodi da sistem može da prepozna i specifične detalje, poput krovnog nosača, prikolice ili oštećenja na vozilu.
Problem za kritičare nastaje kada se podaci sa pojedinačnih kamera povežu u širu mrežu.
Tada policija ne dobija samo informaciju da je određeni automobil prošao određenom ulicom, već može da pretražuje podatke prikupljene na većem broju lokacija i kroz više jurisdikcija, u zavisnosti od podešavanja i dozvola za deljenje podataka.
WIRED je u avgustu objavio da Flockova mreža obuhvata više od 6.000 zajednica i da novi AI sistem može da analizira obrasce kretanja vozila. To znači da istražitelj, u određenim slučajevima, ne mora da zna registarsku oznaku automobila kako bi pokušao da ga pronađe – može da krene od opisa vozila ili njegovog ponašanja u prostoru.
Flock svoj novi alat FreeForm opisuje kao sistem koji omogućava pretragu snimaka i podataka o vozilima prirodnim jezikom. Na primer, korisnik može da unese opis poput „tamni SUV sa oštećenjem na zadnjem braniku“ i dobije relevantne rezultate iz dostupnih kamera. Kompanija naglašava da ovaj alat ne koristi prepoznavanje lica.
Zašto se gradovi povlače?
Razlozi za raskid ugovora razlikuju se od grada do grada, ali se uglavnom vrte oko tri pitanja: koliko dugo se podaci čuvaju, ko može da im pristupi i koliko široko mogu da se dele.
Posebnu pažnju privukli su slučajevi u kojima su policijski službenici navodno koristili sistem iz privatnih razloga. Washington Post je u avgustu objavio istragu o policajcima koji su Flock kamere koristili za praćenje bivših partnera i drugih osoba koje nisu bile povezane sa legitimnim policijskim istragama.
Jedan od novijih slučajeva odnosi se na bivšeg policajca iz Džordžije koji je, prema istrazi, desetine puta pretraživao podatke kako bi pratio automobil bivše partnerke, koja je takođe bila policajka.
Takvi slučajevi dodatno su pojačali strah da tehnologija koja je napravljena za rešavanje kriminala može da postane alat za lično praćenje i zloupotrebu.
Još jedan problem predstavlja mogućnost međusobnog povezivanja lokalnih sistema. WIRED je nedavno otkrio da je policija u gradu Alpharetta u Džordžiji delila podatke prikupljene Flock kamerama sa više od 2.000 institucija širom SAD, dok je zauzvrat mogla da pristupa podacima više od 1.300 organizacija.
„Efekat mreže“ bio je jedan od razloga zbog kojih su pojedini gradovi u početku želeli da uvedu Flock: što je više kamera u okolnim mestima, to je policiji lakše da prati kretanje vozila van sopstvene teritorije. Međutim, sada se pokazuje da taj isti princip može da bude problem kada lokalne vlasti pokušavaju da ograniče koliko daleko njihovi podaci mogu da dosegnu.
Flock pokušava da promeni pravila
Pod pritiskom javnosti i lokalnih vlasti, kompanija je najavila nekoliko promena.
Flock je 13. avgusta saopštio da preporučuje skraćivanje standardnog perioda čuvanja podataka na sedam dana, uz mogućnost da se određeni podaci sačuvaju duže kada su povezani sa konkretnom istragom. Kompanija je najavila i obavezne kontrole zloupotrebe sistema, višefaktorsku autentifikaciju i stroža pravila za pristup podacima.
Među novim merama je i obavezno navođenje broja krivičnog predmeta uz policijsku pretragu, kao i automatsko označavanje neuobičajenog ponašanja korisnika sistema. Cilj je da se, kako navodi kompanija, zloupotreba otkrije pre nego što postane ozbiljan problem.
Kritičari smatraju da problem nije samo u tome koliko dugo se podaci čuvaju, već u samoj mogućnosti da se ogromna količina informacija o kretanju vozila objedini u jednu pretraživu bazu.
Kamere koje policija hvali i građani osporavaju
Policija, sa druge strane, insistira na tome da ovakvi sistemi imaju konkretnu bezbednosnu funkciju. Flock navodi slučajeve u kojima su kamere pomogle u pronalaženju ukradenih automobila, nestalih osoba i osumnjičenih za krivična dela.
Zbog toga se rasprava u SAD ne vodi toliko oko pitanja da li ALPR kamere mogu biti korisne, već oko toga gde treba povući granicu između korisnog policijskog alata i sistema za masovni nadzor.
Taj problem postaje još složeniji kako se sistemi unapređuju veštačkom inteligencijom. Kada kamera više ne služi samo za čitanje registarske oznake, već omogućava pretragu na osnovu boje, modela, karakteristika vozila ili obrazaca njegovog kretanja, mogućnosti nadzora postaju znatno šire.
Zato se sve više američkih gradova sada pita ne samo da li im ovakva tehnologija pomaže u borbi protiv kriminala, već i koliko kontrole žele da imaju nad podacima o kretanju svojih građana.
