Nova kompanija zvaće se European Network for Payments (ENP), a sedište će imati u Madridu. Iza projekta stoje španski Bizum, italijanski Bancomat, evropska platna inicijativa EPI/Wero, portugalski SIBS-MB WAY i Vipps MobilePay iz nordijskih zemalja. Zajedno već imaju oko 130 miliona korisnika u 13 evropskih zemalja.
Ideja nije da svi ti servisi nestanu i budu zamenjeni jednom novom aplikacijom. Naprotiv, korisnici bi trebalo da nastave da koriste aplikaciju koju već imaju, dok bi ENP u pozadini povezivao različite sisteme.
Kako bi to izgledalo u praksi?
Prva faza projekta fokusiraće se na transfere novca između građana. To znači da bi korisnik jednog evropskog platnog sistema mogao da pošalje novac osobi koja koristi drugi, bez potrebe da obe osobe imaju istu aplikaciju.
Mreža će se oslanjati na zajednički tehnički sloj koji povezuje postojeće nacionalne sisteme. Transakcije bi trebalo da se obavljaju putem instant plaćanja direktno sa računa, uz korišćenje evropskih standarda i infrastrukture.
Kasnije je planirano širenje na plaćanje putem interneta, a zatim i na fizičkim prodajnim mestima. Prema ranije objavljenom planu, prekogranični transferi između građana predviđeni su za 2026, dok bi e-trgovina i plaćanja na prodajnim mestima trebalo da budu uključeni tokom 2027.
Za korisnika bi to moglo da znači vrlo jednostavnu stvar: kada putuje u drugu evropsku zemlju, ne bi morao da razmišlja koji lokalni servis koristi osoba kojoj šalje novac ili koji sistem prihvata određeni trgovac.
Zašto Evropa želi sopstvenu infrastrukturu?
Evropsko tržište plaćanja trenutno je prilično fragmentisano. Mnoge zemlje imaju sopstvene sisteme koji su veoma rasprostranjeni kod domaćih korisnika, ali nisu međusobno potpuno povezani.
Istovremeno, veliki deo međunarodnog kartičnog plaćanja oslanja se na američke kompanije kao što su Visa i Mastercard. Nova mreža trebalo bi da omogući evropskim sistemima da međusobno rade preko zajedničke infrastrukture, bez potrebe da svaki nacionalni servis zasebno gradi prekograničnu mrežu.
Pet osnivača trenutno pokriva 13 zemalja i više od 70 odsto stanovništva Evropske unije i Norveške. Projekat je pritom otvoren i za druge evropske zemlje koje bi mogle da se priključe u budućnosti.
To nije prvi pokušaj da se evropski sistemi povežu. Bizum, Bancomat, MB WAY i drugi servisi već su radili na međusobnoj interoperabilnosti, a raniji testovi pokazali su da transferi između različitih nacionalnih sistema mogu da funkcionišu. Nova kompanija sada treba da tu saradnju pretvori u širu i trajniju infrastrukturu.
Gde se uklapa digitalni evro?
Projekat se razvija paralelno sa planovima Evropske centralne banke za digitalni evro. Reuters navodi da bi digitalni evro mogao da bude dodatak ovoj infrastrukturi, a ne nužno njena zamena.
Za razliku od digitalnog evra, koji je projekat centralne banke i evropskih institucija, ENP je privatna inicijativa platnih kompanija i banaka. Njihov cilj je da povežu ono što evropski građani već koriste, umesto da od početka grade potpuno novi sistem.
Sama najava ne znači da će Visa i Mastercard preko noći nestati iz evropskih plaćanja. Za uspeh nove mreže biće potrebno da je prihvate banke, trgovci i korisnici, kao i da različiti evropski propisi omoguće njeno nesmetano funkcionisanje.
Prvi korak ipak predstavlja značajnu promenu: umesto velikog broja odvojenih nacionalnih sistema, Evropa pokušava da napravi mrežu u kojoj oni mogu da funkcionišu zajedno.
