U klasičnom smislu, vrednost startapa se najčešće svodi na procenu iz poslednje investicione runde. To je najvidljiviji, ali i najpovršniji kriterijum. On govori koliko su investitori u datom trenutku spremni da plate ulazak u kompaniju, ali ne i koliko je taj biznis stabilan, održiv ili zreo. Kod OpenAI-ja je taj raskorak posebno izražen, jer se njegova vrednost ne oslanja prvenstveno na ono što je već izgrađeno, već na ono što bi moglo da postane standard u budućnosti.
Kako se meri vrednost jednog startapa
Da bi se OpenAI uopšte stavio u kontekst, potrebno je razložiti kriterijume. Prvi je investiciona procena. Po tom osnovu, OpenAI je nesumnjivo u samom vrhu privatnih tehnoloških kompanija. Malo je firmi koje su u tako kratkom vremenu uspele da privuku toliko kapitala i pažnje, uz tako visoka očekivanja tržišta.
Drugi kriterijum su prihodi i poslovni model. OpenAI već ostvaruje ozbiljne prihode kroz komercijalne proizvode i licenciranje tehnologije. Ipak, njegova vrednost se ne gradi na današnjim bilansima, već na pretpostavci da će veštačka inteligencija postati infrastrukturna tehnologija, slično internetu ili cloudu. U tom scenariju, OpenAI se ne posmatra kao još jedna softverska firma, već kao potencijalna osnova na kojoj će se graditi čitave industrije.
Treći element je korporativna struktura. OpenAI nije tipičan startap iz Silicijumske doline. Njegov hibridni model, u kojem neprofitni deo kontroliše profitni krak kompanije, značajno utiče na način na koji se vrednost tumači. Investitori ne ulaze u klasičan vlasnički aranžman sa neograničenim prinosom, što automatski komplikuje poređenja sa drugim privatnim kompanijama slične procene.
Potencijal, zavisnost i realna težina tržišta
Poseban sloj u priči o vrednosti OpenAI-ja jeste strateška pozicija kompanije. Partnerstvo sa Microsoft-om omogućilo je pristup ogromnim računarskim resursima i globalnoj distribuciji. To je bio ključan faktor brzog rasta i širenja tehnologije. Istovremeno, takva bliska povezanost sa jednim tehnološkim gigantom otvara pitanje samostalnosti. Kada se vrednost kompanije u velikoj meri oslanja na infrastrukturu i ekosistem jednog partnera, granica između nezavisnog startapa i strateškog produžetka većeg sistema postaje zamagljena.
U poređenju sa drugim privatnim tehnološkim gigantima, razlike postaju još jasnije. Neke kompanije imaju ogromne prihode, stabilne korisničke baze i jasan put ka berzi. Druge raspolažu fizičkom infrastrukturom i dugoročnim ugovorima. OpenAI se, za razliku od njih, gotovo u potpunosti oslanja na znanje, talent i pretpostavku da će njegovi modeli dugoročno oblikovati način na koji ljudi rade, komuniciraju i donose odluke.
OpenAI je bez sumnje među najvrednijim privatnim tehnološkim kompanijama današnjice i verovatno najuticajniji AI startap na svetu. Da li je baš najvredniji zavisi od toga šta smatramo vrednošću. Ako je to trenutna investiciona procena, odgovor je blizu potvrdnog. Ako su to stabilni prihodi, jasna vlasnička struktura i dugoročna predvidivost, slika postaje znatno složenija. Upravo u toj složenosti leži razlog zašto se o OpenAI-ju danas govori sa toliko superlativa, ali i sa podjednakom dozom opreza.
