Na panelu su govorili Borislav Miljanović, CEO Represent System-a, Željko Bošnjak, Innovation Lead ICT Hub-a i Marko Matanović, direktor ECD kripto menjačnice. Oni su kroz realne primere iz biznisa i tehnologije pokušavaju da odgovore na pitanje šta se zaista dešava sa AI balonom i šta to znači za kompanije, timove i tržište u Srbiji, a razgovor moderirao Nemanja Kuč, zamenik urednika Digital life-a.
Sistemska integracija AI: Ljudi na prvoj liniji
U uvodu je Miljanović otvorio priču iz vrlo praktičnog ugla: šta znači sistemska integracija AI-ja u organizaciji koja broji preko sto ljudi.
Prvi nivo je „vidljivi šou“ – AI video, kreativne kampanje i alati koji ubrzavaju produkciju sadržaja. Prema njemu, drugi je mnogo teži: kako 40 i više ljudi koji svakodnevno pišu saopštenja, planove i strategije uklopiti u zajednički AI sistem, naučiti ih da pišu dobre promptove i obezbediti da svi rade u istom pravcu. Tu se, kako je naglasio, ne lome modeli – lome se ljudi, procesi i navike.
Miljanović je podsetio da kvalitet rada veštačke inteligencije direktno zavisi od kvaliteta ljudi koji je koriste. Izazov nije samo „naći alat“, već ga prilagoditi poslovanju, mapirati procese u agenciji, zatim ljude obučiti i motivisati da ga dosledno koriste. Tek tada AI počinje da vraća uloženo vreme i novac.
Željko Bošnjak je priču spustio na teren korporativne realnosti. Očekivanja su ogromna , i mnogi zamišljaju AI kao magični taster „završi umesto mene“ – ali trud koji korisnici moraju da ulože često izostaje. Dodatan problem je sudar alata: kompanija zada jedan set (npr. interni AI asistent), zaposleni kod kuće koriste druge (poput ChatGPT-a), pa nastaje mini „sudar svetova“. Ipak, ono što ovu tehnologiju razlikuje od prethodnih jeste masovna dostupnost – svako može da uđe u priču uz besplatan alat i malo radoznalosti, iako Evropa, a posebno region, i dalje kaska za najrazvijenijim tržištima.
Poseban deo diskusije bio je posvećen e-commerceu. Bošnjak je naveo konkretne use case-ove: AI koji personalizuje početnu stranu na osnovu pretrage, podiže CTR i prosečnu korpu, ali i AI u logistici i obradi reklamacija – tačno tamo gde ljudi najmanje vole da rade. Zanimljivo, mlađe generacije ne žele da im prvi kontakt sa brendom bude AI bot; žele čoveka na početku, a AI tek kada nastane problem koji treba brzo i efikasno rešiti. Današnji botovi na domaćim sajtovima, zaključak je, uglavnom ne ispunjavaju ta očekivanja.
Tehnologija ostaje kao nova osnova biznisa
Marko Matanović je povukao paralelu sa kriptom i dot-com erom. Po njegovoj definiciji, balon nastaje kada su očekivanja prevelika, ulaže se previše novca i energije, a onda dođe otrežnjenje – ali tako da uvek nešto ostane iza. Posle kripto balona ostali su Bitcoin, Tether i čitava infrastruktura; posle dot-com balona ostao je internet. Sa AI-jem, kaže, priča će biti slična: hype je veliki, mnoge „AI usluge“ i lokalni konsultanti neće preživeti, ali tehnologija ostaje kao nova osnova biznisa.
Još jedna važna nit kroz diskusiju bila je geopolitika. Miljanović je podsetio da se sve na kraju svodi na nekoliko velikih igrača – uglavnom američkih i kineskih – i da AI postaje stub globalne moći, nalik nekada industriji ili energetici. Lokalne firme mogu da prave sopstvene sisteme, ali u osnovi zavise od tuđih modela, infrastrukture i odluka.
Na kraju, panel je dao jasan odgovor na početno pitanje: „balon“ oko prevelikih očekivanja možda će se izduvati, ali veštačka inteligencija ostaje kao standardni deo posla, a kako je rekao Bošnjak, nalik engleskom jeziku – nekada je bilo „kul“ da ga znaš, danas bez njega nema ozbiljnog razgovora.
Pitanje više nije da li će AI ostati, već ko će na vreme naučiti da ga koristi, a ko će čekati da ga realnost natera.
Hvala ICT Hub-u i Julius Meinl kafi na podršci i gostoprimstvu — publika je zaista uživala u razgovoru, energiji i atmosferi tokom celog WebMind panela.
