Nova pravila uvela je Australian Recording Industry Association (ARIA), organizacija koja vodi zvanične muzičke liste u Australiji. Promene će se primenjivati na ARIA listu za nedelju koja počinje 31. avgusta, a koja će biti objavljena u petak, 28. avgusta.
Odluka dolazi u trenutku kada se muzička industrija širom sveta sve intenzivnije suočava sa pitanjem gde se završava pomoć tehnologije, a počinje muzika koju je praktično napravila mašina.
AI nije zabranjen – ali mora da ostane pomoćni alat
Nova pravila ne znače da muzičari više ne smeju da koriste veštačku inteligenciju.
ARIA je napravila razliku između pesama koje su „pretežno ljudske“ i onih kod kojih je generativna AI tehnologija preuzela većinu kreativnog procesa. AI će i dalje moći da se koristi kao pomoć u produkciji, ali pesma mora biti „u velikoj meri ljudski napravljena“ da bi bila prihvatljiva za listu.
To znači da korišćenje AI-ja za pojedine faze produkcije samo po sebi neće izbaciti pesmu sa liste. Alati mogu da budu deo procesa stvaranja, uključujući produkciju i druge pomoćne zadatke, sve dok ljudi ostaju odgovorni za ključne kreativne elemente.
ARIA je pritom postavila još jedan uslov: korišćena AI tehnologija mora biti zakonita i ovlašćena, a pesma ne sme biti povezana sa manipulacijom strimovima ili drugim pokušajima da se veštački utiče na poziciju na listama.
Australija ne pokušava da zabrani AI u muzici. Pokušava da spreči da pesme koje su pretežno delo generativne tehnologije budu rangirane na isti način kao muzika koju su napravili ljudi.
Sve je počelo sa jednom obradom Madonine pesme
Jedan od glavnih povoda za ovu promenu bio je slučaj australijskog DJ-a i producenta Džoša Faveza (Josh Fawaz) i njegove obrade Madonine pesme „Like a Prayer“.
Pesma je tokom jula postala najemitovanija numera na australijskom radiju, a dospela je i na više ARIA lista. U jednom trenutku stigla je do četvrtog mesta na dve ARIA liste.
Istovremeno, u muzičkoj industriji počele su rasprave o tome u kojoj meri je u njenom stvaranju korišćena generativna AI.
Fawaz je ranije rekao da koristi AI „kao alat“, ali je kasnije ažurirao kredite pesme na Spotifyju i naveo da su u produkciji korišćeni AI-generisani vokali i bubnjevi.
Taj slučaj je otvorio pitanje koje je mnogo šire od jedne pesme: ako AI generiše glas koji zvuči kao ljudski pevač i učestvuje u stvaranju instrumentalnih delova, koliko takva pesma zapravo treba da se tretira kao ljudsko muzičko delo?
Problem nije samo u tome ko je napravio pesmu
Rasprava o AI muzici nije važna samo zbog autorstva.
Muzička industrija sve više upozorava i na ekonomske posledice. Ako generativni sistemi mogu da proizvode ogroman broj pesama koje se potom plasiraju na streaming servise, one se takmiče za istu pažnju publike, ali i za deo prihoda od slušanja.
Spotify je, primera radi, tokom prethodnih 12 meseci uklonio oko 75 miliona „spam“ pesama sa svoje platforme. Kompanija je istovremeno počela da uvodi mogućnost da se korišćenje generativne AI tehnologije označi u muzičkim kreditima.
To pokazuje da problem nije ograničen na Australiju. Streaming platforme, diskografske kuće i organizacije koje vode muzičke liste sve više pokušavaju da pronađu način da razlikuju ljudsku muziku, AI-asistiranu produkciju i potpuno generisane pesme.
Šta će se dogoditi sa AI pesmama koje već postoje?
ARIA će prema novim pravilima moći da odbije pesmu, ukloni je sa liste ili promeni njenu poziciju ukoliko utvrdi da ne ispunjava kriterijume. Izvođači i njihovi predstavnici imaće mogućnost da ospore odluku i dostave dokaze o načinu na koji je pesma nastala.
Nova pravila odnosiće se i na ARIA Awards, što znači da potpuno ili pretežno AI-generisana muzika neće biti prihvatljiva ni za ovo važno australijsko muzičko priznanje.
ARIA pritom ne tvrdi da je ovim rešeno pitanje AI muzike. Organizacija je najavila da će pravila nastaviti da preispituje kako se tehnologija bude razvijala.
Australija nije jedina koja pokušava da postavi granice
Odluka ARIA-e deo je šireg trenda u muzičkoj industriji. Međunarodna federacija fonografske industrije (IFPI) uvela je globalni standard za označavanje upotrebe generativne veštačke inteligencije u snimljenoj muzici, upravo kako bi se jasnije razlikovalo kada je AI korišćen kao pomoćno sredstvo, a kada je generisao ključne delove snimka.
Australijska pravila tako predstavljaju jedan od prvih konkretnih pokušaja da se ta razlika primeni direktno na muzičke top-liste.
I pitanje će verovatno postajati sve komplikovanije. AI već može da generiše vokale, melodije, tekstove i instrumentalne deonice, dok se tradicionalni alati poput Auto-Tunea, drum-mašina i softvera za miksovanje odavno koriste u muzičkoj produkciji.
Zato granica više nije jednostavna: nije pitanje samo da li je AI korišćen, već koliko je korišćen i koji deo kreativnog procesa je preuzeo.
Australija je za sada povukla relativno jasnu liniju – AI može da bude alat, ali ako mašina preuzme većinu kreativnog posla, takva pesma više ne može da se takmiči na zvaničnoj listi kao da je u pitanju pretežno ljudsko muzičko delo.
