Prema razgovorima Reutersa sa predstavnicima nekoliko manjih proizvođača, danas više nije presudno samo koliko kompanija može da plati memoriju. Mnogo veći problem je da li će uopšte dobiti dovoljno čipova. Proizvođači zbog toga menjaju dizajn uređaja, unapred naručuju komponente i čak dodatno proveravaju memorijske čipove kako bi bili sigurni da nisu polovni ili prepakovani.
I dok se rast cena memorije trenutno usporava, proizvođači očekuju da će pritisak na tržište trajati najmanje do 2027. godine.
Zašto je odjednom nastao problem sa memorijom?
Jedan od glavnih razloga je AI.
Ogromni data centri u kojima se treniraju i pokreću sistemi veštačke inteligencije troše ogromne količine memorije, naročito napredne HBM memorije i serverskog DRAM-a. Proizvođači čipova zato deo proizvodnih kapaciteta usmeravaju upravo ka AI infrastrukturi.
To ostavlja manje prostora za memoriju namenjenu tradicionalnim uređajima poput pametnih telefona i laptopova.
TrendForce navodi da će snažna potražnja AI servera nastaviti da pritiska ponudu DRAM-a i tokom 2027. godine. Istovremeno, potražnja za memorijom u serverima raste brže od proizvodnih kapaciteta.
Problem nije u tome što memorija više ne može da se proizvede. Problem je u tome što se proizvođači suočavaju sa ogromnom potražnjom iz AI sektora, pa kompanije koje proizvode telefone i laptopove moraju da se bore za svoj deo dostupne proizvodnje.
Manji proizvođači prvi osećaju posledice
Za velike kompanije situacija je nešto drugačija. One imaju veće količine narudžbina, dugoročne ugovore i veću pregovaračku moć.
Manji proizvođači nemaju taj luksuz.
Holandski proizvođač modularnih i popravljivih telefona Fairphone upozorava da je dostupnost memorije postala važnija od same cene. Ako kompanija nema obezbeđenu količinu čipova, visoka cena više nije ni glavni problem – proizvoda jednostavno nema dovoljno da bi se proizveo planirani broj uređaja.
Sličan problem ima i finski proizvođač telefona Jolla, koji je zbog situacije na tržištu napravio dve verzije matične ploče kako bi mogao da koristi različite konfiguracije memorije.
Američki proizvođač modularnih laptopova Framework odlučio se za drugačiji pristup. Kompanija od početka koristi modularnu memoriju, pa korisnici mogu da ubace memoriju koja je ranije korišćena u drugim računarima.
Memorija sada zauzima mnogo veći deo cene telefona
Problem je posebno ozbiljan kod jeftinijih telefona.
Prema Counterpoint Researchu, memorija je u drugom kvartalu 2026. godine poskupela više od 80 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Kod jeftinijih telefona sa sličnim specifikacijama, ukupni trošak komponenti porastao je oko 70 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pri čemu je memorija bila glavni razlog.
Reuters navodi i procenu Fairphonea da memorija može da čini gotovo 60 odsto troška komponenti telefona čija je cena oko 400 dolara.
To je naročito veliki problem za proizvođače koji posluju sa manjim profitnim maržama. Kod skupljih telefona kompanija može lakše da apsorbuje deo dodatnog troška, dok kod budžetskih modela nekoliko desetina dolara može značajno da promeni ekonomsku računicu čitavog proizvoda.
Telefoni bi zbog toga mogli da budu skuplji
Poskupljenje memorije već ima posledice po tržište pametnih telefona.
Counterpoint Research je u maju prognozirao da će globalne isporuke pametnih telefona u 2026. pasti 13,9 odsto, na oko 1,08 milijardi uređaja. Kompanija je kao jedan od ključnih razloga navela upravo krizu sa memorijom, uz dodatne geopolitičke pritiske.
TrendForce takođe upozorava da će proizvođači telefone morati da prilagođavaju cenama i proizvodnji kako bi ublažili pritisak rastućih troškova. Poseban udar očekuje se u nižem cenovnom segmentu.
Neke kompanije već podižu cene, dok druge pokušavaju da zadrže postojeće iznose tako što smanjuju svoje troškove ili menjaju konfiguracije uređaja.
Nije samo RAM u pitanju
Kada govorimo o memoriji u telefonu, zapravo govorimo o nekoliko različitih vrsta komponenti.
DRAM, odnosno RAM, omogućava telefonu da istovremeno obrađuje više zadataka. NAND Flash se koristi za trajno skladištenje podataka, odnosno prostor u kojem se nalaze aplikacije, fotografije, video-snimci i dokumenti.
Tržište ove dve vrste memorije trenutno se ne ponaša potpuno isto.
TrendForce očekuje da će DRAM ostati pod pritiskom zbog potražnje iz AI servera i tokom 2027. godine. Kod NAND Flash memorije situacija bi mogla da bude nešto povoljnija u drugoj polovini 2027, kada se očekuje dolazak novih proizvodnih kapaciteta.
Zbog toga nije precizno reći da „nestaje memorija“. Tačnije je reći da je ponuda pojedinih vrsta memorije ograničena u odnosu na potražnju, dok se istovremeno različite vrste memorijskih čipova suočavaju sa različitim tržišnim uslovima.
Šta proizvođači rade da bi preživeli nestašicu?
Kompanije već menjaju način na koji projektuju uređaje.
Jolla je razvila dve varijante matične ploče kako bi mogla da menja konfiguraciju memorije u zavisnosti od toga šta je dostupno.
Framework se oslanja na modularni dizajn, koji korisnicima omogućava da sami menjaju memoriju i koriste postojeće komponente.
Jolla čak testira uzorke iz svake pristigle serije kako bi proverila da li su čipovi novi, a ne polovni ili obnovljeni delovi koji se prodaju kao novi.
Za krajnjeg korisnika ovo može značiti još jednu promenu: proizvođači bi mogli češće da menjaju memorijske komponente ili konfiguracije unutar istog modela kako bi se prilagodili onome što je dostupno na tržištu.
A kada bi problem mogao da se završi?
SK hynix je još u julu upozorio da bi 2027. mogla biti izuzetno teška godina za ponudu memorije, uz očekivanje da će potražnja premašivati kapacitete i nakon 2030. godine.
TrendForce takođe očekuje da će DRAM ostati u tesnoj ponudi tokom 2027. godine, dok bi se kod NAND Flash-a situacija mogla postepeno poboljšavati nakon povećanja proizvodnih kapaciteta.
Zbog toga se trenutno ne očekuje da će problem nestati preko noći.
AI tako menja i uređaje koje koristimo svakog dana
Paradoks trenutne situacije je u tome što veštačka inteligencija istovremeno povećava potrebu za uređajima sa više memorije i otežava njihovu proizvodnju.
AI funkcije na telefonima zahtevaju snažnije procesore i više RAM-a, dok data centri koji pokreću velike AI modele troše još veće količine memorijskih čipova.
Dok najveći tehnološki giganti mogu da obezbede veliki deo dostupne proizvodnje, manji proizvođači telefona i laptopova moraju da pronalaze alternativna rešenja.
Za korisnike to bi moglo da znači skuplje uređaje, manje izbora u nižem cenovnom segmentu i češće promene konfiguracija. Za proizvođače, međutim, problem je još osnovniji: prvo moraju da obezbede dovoljno memorije da bi uređaj uopšte stigao na tržište.
