Transparentnost kao obaveza, ne kao dobra volja
RAISE Act uvodi obavezu za velike AI developere da objave osnovne informacije o svojim bezbednosnim protokolima i da prijave incidente u roku od 72 sata. To je pomak u odnosu na dosadašnju praksu, gde su takve situacije često postajale javne tek kada procure kroz medije ili interne izvore. Zakon pokušava da uspostavi režim koji liči na ono što već važi u finansijskom sektoru ili oblasti sajber bezbednosti. Incidente ne možete držati u fioci, već ih prijavljujete po pravilima, u zadatom roku.
Važan deo zakona je i formiranje nove kancelarije unutar državne administracije, sa zadatkom da prati razvoj AI i nadgleda primenu propisa. To je signal da se veštačka inteligencija u Njujorku ne tretira kao prolazni trend, već kao oblast koja zahteva stalni institucionalni nadzor. Ukratko, AI prestaje da bude tema samo za konferencijske sale i ulazi u svakodnevni regulatorni posao.
Predviđene su i novčane kazne za kompanije koje ne ispune obaveze. One idu do milion dolara, a u slučaju ponovljenih prekršaja do tri miliona. Te cifre same po sebi neće uzdrmati najveće igrače, ali nose poruku koju industrija razume. Era dobrovoljnih smernica se završava onda kada država uvede račun za nemar.
Politika, pritisci i borba za standarde
Put do potpisivanja zakona nije prošao tiho. RAISE Act je usvojen ranije, ali je potpisivanje pratilo snažno lobiranje tehnološke industrije i pokušaji da se tekst ublaži. Hokul je na kraju potpisala originalnu verziju, uz najavu da bi se pojedine izmene mogle razmatrati kasnije. Taj detalj govori koliko je regulacija veštačke inteligencije postala političko pitanje, a ne samo tehničko.
Njujork se ovim potezom uklapa u širi trend na nivou saveznih država, gde pojedini centri tehnološke i finansijske moći pokušavaju da postave sopstvena pravila igre. Istovremeno, takav pristup otvara i sukob sa federalnim inicijativama koje nastoje da ograniče ili ospore lokalne AI propise. U praksi, borba za standarde tek počinje, a pravila se neće pisati samo u laboratorijama i kompanijama, već i u političkim kancelarijama, piše TechChrunch.
Za širu publiku, zaključak je prilično jasan. Njujork pokušava da napredne AI sisteme tretira kao tehnologiju visokog rizika, koja zahteva nadzor, procedure i jasne linije odgovornosti. U vremenu kada se novi modeli izbacuju brže nego što se pišu pravilnici, ovo je jedan od retkih poteza koji deluje kao priprema, a ne kao reklama.
