Mark Zakerberg i grupa njegovih kolega sa Harvarda pokrenuli su 4. februara 2004. godine društvenu mrežu koja će zauvek promeniti način na koji ljudi komuniciraju na internetu. Facebook je u početku bio namenjen isključivo studentima Harvarda, ali se vrlo brzo proširio na druga američka univerziteta.
More in Archive
Društvene mreže sve više liče na kombinaciju televizije i korisničkog servisa, a ljudi odlaze na njih da provere brendove i proizvode, gledaju kratke formate koji menjaju klasične medije, a sve se odvija na telefonu, brzo, javno i bez mnogo strpljenja. U 2026. godini možemo očekivati da će mreže manje „spajati ljude“, a više ih usmeravati, kao personalizovana pretraga i autopilot za pažnju, gde je svaka objava istovremeno i poruka i signal algoritmu.
Facebook je ponovo učinio opciju bockanje vidljivim i sada se pojavljuje kao poseban taster na profilima, uz novu stranicu za praćenje statistike. Reč je o potezu kojim kompanija želi da osveži angažovanje korisnika i vrati staru dozu igre i zabave na svoju platformu, naročito među mlađom publikom.
Sve više korisnika nailazi na zid kada pokuša da otvori novi Facebook nalog, pošto platforma kompanije Meta sve strože proverava identitet, a često odmah i blokira pristup, bez ikakve šanse za žalbu. Dok se uvode rigorozme mere u cilju borbe protiv lažnih profila, stvarni ljudi postaju kolateralna šteta.
Akcije kompanije Meta dostigle su istorijski maksimum dok Mark Zuckerberg kreće u, kako mnogi analitičari ocenjuju, jednu od najagresivnijih ofanziva za vrhunske AI stručnjake ikada viđenu u Silicijumskoj dolini. Dok trka za veštačku inteligenciju ulazi u novu fazu, Meta šalje jasnu poruku konkurenciji: u igri su milijarde — i najbolji umovi.
All articles loaded
No more articles to load
