Srpski startapi rastu, ali globalni uspeh izostaje
Srpski startap ekosistem poslednjih godina beleži konstantan rast, ali dinamika tog razvoja ne prati u potpunosti očekivanja, smatra Filip Ilić, menadžer programa za inovacioni ekosistem u ICT Hub-u. Iako se svake godine pojavi nekoliko stotina novih inovativnih biznis ideja, broj onih koji uspevaju da privuku značajne investicije i postanu globalno prepoznati ostaje nizak.
„Očekivali smo da će u prethodnim godinama značajan broj startapa ostvariti uspeh na tržištu i privući investicije, ali u realnosti imamo samo nekoliko takvih primera. To pokazuje da moramo uložiti dodatni napor u osmišljavanje novih mehanizama podrške i obuku startapa kako bi brže napredovali“, ističe Ilić.
On kao ključne prepreke navodi nedostatak znanja iz prodaje i marketinga, ali i ograničene finansijske mogućnosti, koje često usporavaju širenje startapa van granica Srbije. Ipak, u regionalnom kontekstu, srpski startap ekosistem je najveći u poređenju sa zemljama Zapadnog Balkana, ali zaostaje za Hrvatskom i Slovenijom. Da bi dostigla nivo razvijenih evropskih ekosistema, Srbija mora unaprediti poslovnu infrastrukturu i obezbediti bolje uslove za rast inovativnih kompanija.
Davor Sakač, osnivač TS Ventures fonda, ocenjuje da je srpski startap ekosistem u fazi ubrzanog razvoja i konsolidacije, ali još uvek nedovoljno konkurentan na globalnom tržištu. Iako su zakonske promene omogućile osnivanje prvih domaćih VC fondova i podstakle investicije, većina startapa i dalje ostaje u ranim fazama razvoja.
„Najveći izazov je što startapi često nemaju dovoljno znanja i iskustva u prodaji i globalnom širenju. Mnogi osnivači su previše fokusirani na razvoj proizvoda i veruju da će se on sam prodavati. To nije slučaj. Potrebno je strateško planiranje i razumevanje globalnog tržišta kako bi se ostvario uspeh“, naglašava Sakač.
Pored toga, srpski startapi se suočavaju sa problemom skaliranja, jer lokalno tržište nije dovoljno veliko za ozbiljan rast. Da bi postali konkurentni, moraju što ranije da se orijentišu na međunarodne korisnike i prilagode svoje proizvode globalnim standardima. „Domaći startapi često nemaju jasnu strategiju izlaska na strana tržišta. Smatraju da će globalni kupci prepoznati njihov proizvod bez dodatnih ulaganja u prodaju, marketing i prilagođavanje potrebama različitih tržišta. To je velika greška“, kaže Sakač.
On ističe da je upravo zbog ovih izazova TS Ventures Fond fokusiran na startape koji već imaju korisnike i generišu prihod. „Investitori više ne ulažu u ideje, već u timove koji su dokazali da mogu da izgrade održiv biznis. Naša filozofija je da pametan novac nije samo finansijska podrška, već i strateška pomoć startapima da prebrode ključne faze rasta“, objašnjava Sakač.
Jedan od ključnih problema koje Sakač vidi je i mentalitet startap osnivača. „Većina domaćih startapa je fokusirana na tehnološki razvoj, ali zapostavlja poslovnu stranu priče. Nedostaju im jasni planovi za monetizaciju i širenje, a to su ključni faktori koji opredeljuju investitore“, dodaje.
Kako su osnivači srpskih startapa prevazilazili prepreke
Razvoj startapa u Srbiji često podrazumeva izazove, posebno u ranim fazama kada osnivači tek oblikuju svoje ideje i traže put do tržišta. Jana Pejčić, osnivačica startapa EasyPass, online platforme koja povezuje predavače i učenike, ističe da je njihov početak bio pun neizvesnosti, ali i dragocenih lekcija.
„Kada smo krenuli, nismo imali mentora, niti iskustvo u razvoju tehnološkog proizvoda. Učili smo iz sopstvenih grešaka, testirali različite pristupe i stalno prilagođavali platformu. Prvu verziju razvijali smo mesecima, ali to je bio samo početak – neprestano je unapređujemo i nadograđujemo“, kaže Pejčić.
Ona smatra da je danas znatno lakše pokrenuti startap nego pre nekoliko godina jer sada postoji mnogo više programa podrške.
Katapult im je pomogao da dobiju mentorsku podršku i investicije, dok im je članstvo u zajednici Garaža omogućilo povezivanje s drugim osnivačima. „U startap svetu podrška kolega je neprocenjiva – svi delimo iskustva i pomažemo jedni drugima, jer zajedno povećavamo šanse za uspeh“, dodaje Pejčić.
Slično iskustvo deli i Nikola Milanović, osnivač startapa WellPet.ai, koji razvija alat za bolje razumevanje potreba kućnih ljubimaca. Njegov put od ideje do realizacije prošao je kroz različite domaće i međunarodne programe podrške. „Danas je relativno lako doći do početnog finansiranja, ali samo ako osnivači razumeju proces validacije ideje i istraživanja tržišta. Većina programa podrške pomaže u ovoj fazi, ali pravi izazovi nastaju kada je MVP razvijen i kada startap treba da napravi sledeći korak ka rastu“, objašnjava Milanović.
Njegov tim je kroz programe poput Raising Starts, Launcher i Akademije preduzetništva dobio priliku da validira ideju pre nego što je uopšte započeo razvoj proizvoda. Dodatno, učešće u dva međunarodna akceleratora – jednog u organizaciji Arizona State University, a drugog pod okriljem ROTS-a u Rumuniji – omogućilo im je da steknu uvid u globalne trendove i bolje razumeju prilike i izazove na stranim tržištima.
„Ono što nam je posebno pomoglo jeste učešće u Smart Start programu, koji nam je obezbedio ključne resurse za finalizaciju MVP-a. Trenutno završavamo njegov razvoj i već imamo preko 200 budućih kupaca koji iščekuju naš proizvod“, kaže Milanović.
Ono što posebno ohrabruje jeste činjenica da se ekosistem u Srbiji razvija i da je sada znatno lakše doći do znanja, investicija i podrške nego pre pet godina. „Zajednica startapa je značajno ojačala – postoji mnogo više iskusnih osnivača koji su spremni da pomognu novim timovima i prenesu im svoja znanja. To je ogroman iskorak u odnosu na period kada smo mi započinjali razvoj“, zaključuje Milanović.
Kakva nam je perspektiva
Srpski startap ekosistem raste, inovacije ne manjkaju, a preduzetnički duh je jači nego ikad. Ipak, jedno je imati sjajnu ideju, a nešto sasvim drugo pretvoriti je u održiv biznis. Ključ uspeha leži u učenju – i to ne samo kroz kurseve i mentorstvo, već i kroz seriju neuspeha, pokušaja i iteracija.
Kao što kažu osnivači, startap je pravi rolerkoster – jedan dan ste sigurni da ste stvorili sledeći „unicorn“, a već sledeći shvatite da su vam klijenti pobegli, algoritam se raspao, a investitor vas „ghostovao“. Ali baš u tome leži čar startap preduzetništva – ako preživite prve godine, znači da ste naučili kako da padnete, ustanete i nastavite dalje.
Zato, srpskim startapima ne manjka potencijala, ali im treba više prodajnih veština, globalne ambicije i spremnosti da „izađu iz garaže“ i osvoje svetsko tržište. A za one koji još uvek veruju da će se njihov proizvod prodavati sam od sebe – vreme je da se probude, jer ni najgenijalniji izum ne može da zameni dobru staru veštinu pregovaranja i prodaje.
