Starlink se pojavljuje kao kanal koji može da zaobiđe domaće provajdere i državne međunarodne izlaze. Stručnjaci procenjuju da je takva veza pomogla da deo informacija o protestima ipak izađe iz zemlje, uprkos blokadi.
Kada se sve sabere, internet u Iranu nije nestao zbog kvara. Nestao je jer je presečen izlaz ka svetu.
Ventili i rute kako se internet gasi bez prekida struje
Internet se u ovakvim slučajevima ne gasi tako što se ugase serveri, već tako što se preseče put kojim podaci napuštaju zemlju. Najčešći potez je manipulacija rutiranjem i povlačenje objava adresnog prostora, zbog čega globalne mreže više ne znaju kojim putem da dođu do domaćih adresa. Rezultat je isti kao da je kabl presečen, ali se prekid sprovodi na nivou provajdera i međunarodnih izlaza.
U Iranu je to izvodljivije nego u državama sa decentralizovanom infrastrukturom, jer je telekom sistem snažno centralizovan, a međunarodni saobraćaj prolazi kroz ograničen broj tačaka koje država može da kontroliše. Zato korisnici često imaju utisak da internet postoji, jer uređaji i dalje pokazuju signal, ali globalni servisi ne rade, a komunikacija sa spoljnim svetom se prekida. U takvom režimu mogu povremeno ostati dostupni delovi domaćeg intraneta i pojedini kontrolisani kanali, dok su društvene mreže, strane platforme i nezavisni izvori informacija van domašaja.
Ovde efekat nije samo informativni. Gašenje interneta pogađa platne sisteme, dostavu, rezervacije, rad na daljinu, male biznise koji prodaju preko mreže i porodice koje zavise od poruka i poziva. U zemlji koja je već pod ekonomskim pritiscima, digitalna blokada postaje i dodatni udar na svakodnevni život.
Starlink kao prolaz ka spolja i nova runda ometanja
U ovakvim blokadama satelitski internet postaje jedna od retkih alternativa. Ali taj kanal nije široko dostupan. Terminali su skupi, teško se nabavljaju i u Iranu su formalno nelegalni, što korisnicima povećava rizik.
Zato je sledeći korak vlasti pokušaj ometanja signala. Za razliku od gašenja interneta preko provajdera, ometanje satelitske veze ne može jednostavno da se primeni jednim potezom na nivou države. Potrebna je oprema koja deluje lokalno i mora relativno blizu da bude efikasna. To otvara novu dinamiku pritiska na terenu, kroz potragu za terminalima, prekide signala i pokušaje da se satelitska veza učini nepouzdanom.
Istovremeno ostaje i pravna siva zona. Starlink u Iranu nema klasičnu autorizaciju rada, a vlasti su ranije insistirale da se radi o nelegalnoj usluzi. Međutim, u realnosti, ključna tačka nije pravna rasprava, već činjenica da internet blokada u trenutku protesta postaje instrument kontrole. U tom kontekstu, svaki alternativni kanal komunikacije, bilo VPN, proxy ili satelit, tretira se kao političko pitanje, a ne kao tehničko.
Kada se sve sabere, internet u Iranu nije nestao zbog kvara. Nestao je jer je presečen izlaz ka svetu. I to je poruka koja se ponavlja svaki put kada se društveni konflikt prelije na digitalni prostor. Prvo se gasi veza, zatim se gasi vidljivost, a tek onda se razgovara o razlozima.
*U danima nakon gašenja interneta u Iranu, temu su pratile i neke od najvećih svetskih redakcija. BBC je kroz svoje servise na persijskom jeziku objavljivao svedočenja građana i detalje o tome kako ljudi pokušavaju da ostanu povezani, Al Jazeera je fokus stavila na ulogu Starlinka u probijanju blokade i na pokušaje vlasti da ometa signal, dok je Cloudflare kroz analitički blog objavio konkretna merenja pada saobraćaja i promene u rutiranju koja ukazuju na koordinisani prekid. U tekstu se oslanjamo upravo na ta tri izvora, jer zajedno daju kompletan okvir od terenskih svedočenja, preko tehnološkog objašnjenja do merenih podataka.
