Da li YouTube treba da snosi odgovornost za algoritme za preporuku?
Da biste bili u toku sa najnovijim događajima u vezi sa tvrdnjama kompanije Google iz Odeljka 230, podsetićemo vas na dve prekretnice:
- Odeljak 230 deo je Zakona o pristojnosti komunikacija (Communications Decency Act ) koji je usvojio američki Kongres 1996. godine. Cilj ovog zakona jeste slobodni govor na internetu, koji omogućava tech gigantima kao što su Google i Facebook da ne snose odgovornost za sadržaj koji korisnici objavljuju na njihovim platformama. Uz razvoj interneta, naročito kada su u pitanju društvene mreže, usvajanje novih regulativa postalo je neophodno. I tu dolazimo do ključne stavke pod brojem 2;
- Porodica 23-godišnje američke državljanke Nohemi Gonzalez koja je bila među 129 ubijenih žrtava u koordinisanim napadima Islamske grupe (IS) u Parizu u novembru 2015. tužila je kompaniju Google, u čijem je vlasništu YouTube, za kršenje saveznih antiterorističkih zakona koji preporučuju IS video klipove drugim korisnicima.
Problem je jasan. Ne radi se o prosečnim korisnicima koji dobijaju preporuke za pesme koje im se naročito ne dopadaju; reč je o video preporukama koje mogu imati ozbiljne posledice, od kojih je ponovno proživljavanje traume samo jedna od njih.
U stvari, Google VS Gonzales je prvi slučaj gde Vrhovni sud ponovo razmatra Odeljak 230 od njegovog usvajanja 1996. godine.
No, šta kaže YouTube u svoju odbranu?
U četvrtak, 12. januara, argument kompanije Google bio je da odluka Vrhovnog suda može da „u potpunosti preobrazi internet“, ali na gore. To znači da ako se pravilo primeni na sve, online prostor će izgledati drastično drugačije, pod uslovom da kompanije uopšte uspeju da regulišu virtuelni prostor u toj meri.
Website-ovi kao što su Google i Etsy zavise od algoritama kada je u pitanju proboj kroz sadržaj koji su kreirali korisnici i prikazuju sadržaj koji će verovatno biti relevantan za svakog korisnika. Ako tužioci žele da zaobiđu Odeljak 230 tako što će targetirati način na koji website-ovi sortiraju sadržaj ili žele da nametnu odgovornost za lajkovanje i deljenje članaka korisnicima, internet bi se pretvorio u potpuni haos i minsko polje za sudske sporove.
Zvanična izjava kompanije Google
Drugim rečima, mišljenje kompanije jeste da i YouTube preporuke koje generišu algoritmi treba da budu obuhvaćene Odeljkom 230.
Ponovo, ovde se ne radi o bezopasnim video preporukama već o nedvosmisleno uvredljivim ili uznemirujućim sadržajima koji krše antiterorističke zakone SAD time što preporučuju pro-ISIS YouTube videe korisnicima.
Takođe, važno je naglasiti da Odeljak 230 štiti tech gigante od odlukâ koje se tiču odluka u moderiranju sadržaja. Međutim, prethodno pomenuti algoritmi su zasnovani na veštačkoj inteligenciji, što znači na njih ne treba da se primenjuje Odeljak 230.
Imajući u vidu da Google očigledno ne podržava ovu odluku, a ne treba zaboraviti ni njihovu moć, sve se svodi na pitanje – da li želimo da se Google naljuti?
Ili, što je još važnije, na čijoj je strani predsednik SAD?
Da li će uplitanje Bajdenove administracije uticati na presudu?
Kao što je pomenuto u našem članku koji obrađuje originalnu temu, Odeljak 230 je jedna od nekolicine tačaka oko kojih se slažu i republikanci i demokrate.
Poznato je da je Tramp (Trump) tvrdio da Odeljak 230 dozvoljava platformama da cenzurišu konzervativce, no šta o ovome misli sadašnji predsednik Džo Bajden (Joe Biden)?
Ima novosti i na tom polju.
Naime, u sredu, 11. januara, Bajden je objavio autorski članak u novinama Wall Street Journal baš na ovu temu. Po njegovom mišljenju, zaštita od odgovornosti koju uživaju tech kompanije zahvaljujući Odeljku 230 ne treba da se proteže i na algoritme za preporuke.
Da bi objasnio svoju tezu, Bajden je naveo da tech giganti treba da preuzmu veću odgovornost za sadržaj na platformama, naročito kada su u pitanju algoritmi za preporučeni sadržaj koje pokreće veštačka inteligencija.
Štaviše, naglasio je da ga brine to kako neki ljudi u tech industriji produbljuju ekstremizam i podeljenost na teritoriji SAD.
Imajući u vidu da moja administracija radi na rešavanju ovih izazova sa pravnim ovlašćenjima koja imamo, pozivam i demokrate i republikance da se okupe i usvoje jasan dvopartijski zakon koji će primorati velike tech kompanije na odgovornost.
Džo Bajden u autorskom članku u WSJ
Zašto je toliko važan dvopartijski zakon?
Zato što za takav zakon postoji najveća šansa da bude usvojen u novom Kongresu.
Dakle, odgovor na početno pitanje je – da, Bajdenova adminstracija bi mogla uticati na finalnu presudu. Ipak, čak i ako se sve stranke slože, biće potrebno neko vreme pre nego što odluka postane zakon.
Odeljak 230 poznat je i kao „26 reči koje su osmislile internet“, ali jesu li one uklesane u kamenu?
I da li će sam internet biti taj koji će kreirati novu, adekvatniju definiciju online prostora?
