Kako je sve počelo?
Satoshi Nakamoto, pseudonim pronalazača Bitcoin-a (BTC), možda nikad nije ni pomislio da će nastanak prve virtuelne kriptovalute pokrenuti tako ozbiljnu revoluciju. On je na početku hteo da olakša transfere novca i da se otarasi nepotrebnih kašnjenja koja su tipična za banke i finansijske institucije. Međutim, s vremenom, BTC se pretvorio u nešto i autentično i mnogo značajnije.
Apstraktna i misteriozna, ali fascinantna ideja o nastanku kriptovalute privukla je pažnju mnogih ljudi. Neki su samo bili radoznali i nisu hteli da ulaze u detalje dok su drugi pokušavali da razumeju kriptovalute kao zamisao i koncept kriptografije u osnovi ove ideje. Jedan od njih je Rus nastanjen u Kanadi, Vitalik Buterin.
Buterin je čuo za Bitcoin 2011. godine. U tom trenutku, on je imao 17 godina, a BTC dve. Na početku nije znao mnogo a nije bio ni mnogo zainteresovan za BTC i verovao je da je osuđen na propast pošto nije imao nikakvu integrisanu vrednost. Međutim, odlučio je da valuti dâ drugu šansu. Butterin nikad nije zaista objasnio šta ga je privuklo BTC-u. On lično veruje da mu je samo bila potrebna nova opsesija da se posveti nečemu nakon što je napustio World of Warcraft.
Ulazak u svet Bitcoin-a
Nakon što je proučio BTC, Buterin je poželeo da ih i nabavi. Nažalost, nije imao novac za kupovinu, niti je mogao da ih rudari zato što nije imao dovoljno dobar kompjuter. Odlučan u nameri da uđe u svet BTC-a, prošao je kroz Bitcoin forume, i tražio nekog ko bi mu platio za pisanje bloga. Na kraju je uspeo u toj nameri i poče da zarađuje 5 BTC-a po objavi.
Rad na blogu mu je obezbedio povezivanje sa drugim Bitcoin entuzijastima, a jedan od njih je bio i Mihai Alisie iz Rumunije. Buterin i Alisie osnovali su Bitcoin Magazine 2011. godine a Buterin je bio glavni pisac. Pošto je želeo da nauči stekne nove veštine, pohađao je pet kurseva na Univerzitetu Vaterlo u Ontariju (Kanada). Takođe je našao i drugi honorarni posao pa je radio kao istraživački asistent za kriptografa Ian-a Goldberg-a koji je napravio protokol Off-the-Record Messaging (protokol za razmenu poruka koji nudi enkripciju) 2004. godine. Ovaj protokol je i dalje široko rasprostranjen kada je u pitanju šifrovanje instant poruka.
Odlučujući momenat desio se u maju 2013, na Bitcoin konferenciji u gradu San Jose u Kaliforniji. Kao predstavnik publikacije Bitcoin Magazin, Buterin je imao priliku da se sretne sa poznavaocima Bitcoin-a i veteranima .com ere koji su poredili kripto i same početke interneta. Takođe je bio svedok uvođenja novih hardver novčanika, bankomata za BTC, i trgovačke platne platforme. Ovaj događaj je čak podstakao Buterin da napusti koledž i potraži opipljivije načine za svoj doprinos kripto pokretu.
Ostalo je istorija
Nekoliko meseci nakon konferencije, Buterin je pripremio dokument sa osnovnim informacijama o kompaniji (whitepaper) za novi projekat pod nazivom Ethereum. Poslao je dokument svojim prijateljima koji su to prosledili drugim ljudima. On je očekivao negativne komentare i stroge kritike ali ih uopšte nije bilo. Osnovna ideja Ethereuma delovala je tako stabilno, Buterinu su ljudi prilazili u vezi sa ovom idejom a Stephen Tual je privukao posebnu pažnju Ovaj kripto entuzijasta kasnije se pridružio Buterinovom timu kao direktor za komunikacije (CCO)
Nekoliko meseci kasnije, za vreme Bitcoin konferencije u Majamiju, Buterin je imao priliku da predstavi svoj projekat na pozornici. Nakon prezentacije doživeo je ne samo stojeće ovacije već i obožavatelje koji su verovali da Ethereum može biti sledeće značajno rešenje. Nekoliko meseci nakon konferencije, grupa osnivača se udružila da skuplja sredstva na online događaju gde učesnici mogu da kupuju tokene (crowdsale) za token Ether (ETH), izvornu valutu Ethereum-a. Uspeli su da skupe preko 31,000 BTC-a i upotrebe ih za uspostavljanje fondacije Ethereum Foundation, neprofitne organizacije sa sedištem u Švajcarskoj.
Na proleće 2014. godine, Buterin je predstavio početnu verziju belog papira za Ethereum, zajedno za inicijalnom ponudom digitalnih novčića (Initial Coin Offering – ICO) Kampanja je trajala 42 dana – od 22. jula do 2. septembra 2014. Prosečna cena ETH-a dostigla je otprilike 0.31 dolara a ulagači su mogli da dođu do ETH-a u zamenu za BTC. Na početku kampanje, mogli ste dobiti 1 BTC za 2.000 ETH-a (cena je iznosila 650 US dolara u tom trenutku). Kako se bližio kraj prodaje, vrednost ETH-a porasla je na 1.337 ETH-a za 1 BTC.
Otprilike godinu dana nakon inicijalne ponude (ICO) u julu 2015, Ethereum je ušao u optivaj na tržištu.
Pa šta je onda Ethereum?
U suštini, Ethereum je decentralizovana platforma softvera otvorenog koda koja funkcioniše pomoću blockchain tehnologije. Funkcioniše kao platforma na kojoj se grade mnogobrojne kriptovalute, zajedno sa primenom pametnih ugovora ( o njima više u nastavku). Protokol ima i svoju izvornu kriptovalutu, Ether (ETH), koja je doprinela širokoj popularnosti čak i izvan kripto sveta.
Osnovni cilj Ethereum-a jeste da postane univerzalna platforma za decentralizovane aplikacije (dApps) koja dozvoljava korisnicima iz bilo kog dela sveta da naprave i koriste softver imun na prevare, zastoje i cenzuru. Imajući u vidu da je u pitanju softver otvorenog koda, Ethereum dozvoljava svima da grade i primenjuju sve vrste bezbedne digitalne tehnologije.
Ethereum treba da bude decentralizovan, bezbedan, da ga je moguće programirati i da ima skalabilnost (scalability). Čak su i drugi kripto projekti i tokeni kao što su Polygon (MATIC), USD Coin (USDC), Aave (AAVE) Uniswap (UNI), Cronos (CRO), da spomenemo samo nekoliko, izgrađeni na njoj.
Šta su pametni ugovori?
Još 1994, kompjuterski stručnjak i kriptograf Nick Szabo iz SAD bio je prva osoba koja je uvela koncept pametnih ugovora (smart contracts). Ipak, nakon pojavljivanja, Ethereum, je postigao ogromnu popularnost i široku rasprostranjenost. Razlog za to jesu slučajevi korišćenja tj. činjenica da ih možemo primenjivati za obavljanje svakodnevnih, rutinskih zadataka i u slične svrhe. Ali šta su pametni ugovori?
U suštini, pametni ugovor je od fundamentalne važnosti i moćan alat za dApps. U osnovi, pametni ugovor je program koji se čuva na blockchain-u koji se primenjuje sâm kada se ispune određeni uslovi i preduslovi. Pametni ugovor se obično primenjuje kako bi se automatizovala primena ugovora između učesnika, bez potrebe za posrednikom.
Pametni ugovori se oslanjaju na „ako/kad… tada…“ izjave koje su ubačeni u kôd u blockchain-u. Kada se ispune prethodno definisani uslovi, kompjuterska mreža završava aktivnost. Može biti u pitanju bilo koja aktivnost, tipa pisanje kazni, slanje notifikacija, isplate novca ili registracija vozila. Kada je transakcija završena, blockchain primi novu informaciju. Vredi spomenuti da se transakcija ne može menjati i da konačan rezultat mogu videti samo učesnici.
Kad hoćete da napravite pametni ugovor, učesnici treba da uspostave uslove i pravila za „ako/kad… tada…“ koji upravljaju transakcijama. Takođe treba da istraže potencijalne izuzetke i odrede okvir za rešavanje sporova. Kada su svi uslovi utvrđeni, pametni ugovor je spreman za programiranje i softver developera.
Kako funkcioniše Ethereum?
Ethereum se ranije oslanjao na Proof of Work (PoW) konsenzus mehanizam ali je prešao na Proof of Stake (PoS) algoritam sredinom septembra 2022. Do promene je došlo iz nekoliko razloga, a neki od njih su ekonomičnost i zaštita životne sredine. Naime, PoW ima lošu reputaciju zato što nije dovoljno ekološki (eco-friendly) pošto troši mnogo električne energije.
Osnovna razlika između dva protokola jeste u načinu koji se primenjuje za validaciju novih transakcija i bezbednost blockchain-a. Za verifikaciju, PoW algoritam koristi rešavanje kompleksnih kriptografskih aktivnosti koje nazivamo rudarenje (mining). Zbog kompleksnosti aktivnosti i brojâ transakcija, možda će biti potrebno neko vreme za verifikaciju svih transakcija, što je rezultiralo kašnjenjima i većim naknadama.
Kada je u pitanju Proof of Stake konsenzus mehanizam, učesnici koje nazivamo validatori grade nove blokove i ujedinjuju se da verifikuju podatke koji se nalaze u određenom bloku. Najčešće, blokovi mogu da sadrže podatke o statusu blockchain-a, transakcijama, listi potvrdâ (potpis validatora i stav o validnosti bloka) itd. Da bi postali validatori, učesnici „stejkuju“ ili ulažu određenu količinu kriptovaluta. U slučaju Ethereum-a, u pitanju su 32 ETH-a.
Po čemu se razlikuju Bitcoin i Ethereum?
Ova dva protokola se suštinski razliku, a to je baš bila prednost na koju se oslanja Buterin kada je smišljao Ethereum. Buterin smatra da je Bitcoin imao „previše ograničenu funkcionalnost“. U intervjuu za Business Insider, Buterin je objasnio osnovnu razliku između Bitcoin-a i Ethereum-a i uporedio BTC sa džepnim kalkulatorom i potencijal koji novi blockchain sa pametnim telefonima.
Buterin kaže da džepni kalkulator odličan za jednu stvar ali da ljudi žele više opcija. Pametni telefon omogućava ljudima da koriste aplikaciju za kalkulator zajedno velikim brojem drugih aplikacija. Otuda sama ideja ima kapacitet da unapredi snagu sistema pa je svrha postala uopštenija i primenjiva za blockchain.
Kao što već znamo, Bitcoin je nastao kao P2P (peer-to-peer) sistem plaćanja, čiji je primarni cilj da novčane transakcije budu efikasnije. Ethereum, sa druge strane, nije ograničen na transakcije. Pošto su u osnovi Ethereum-a pametni ugovori, Ethereum je sposoban da gradi i napaja decentralizovane aplikacije (dApps) i nezamenljive tokene (NTF).
Druga važna razlika jeste da je Bitcoin dostigao vrednost od 21 miliona BTC-a. Količina BTC-a u opticaju od 12. januara 2023. prelazi 19,2 miliona BTC-a, i implicira da je 92% Bitcoin-a izrudareno do sada. Međutim, Ethereum ima neograničene količine a trenutna količina u opticaju prelazi 122,3 miliona ETH-a.
Istorija cena ETH-a
Ether (ETH) je sigurno imao zanimljivo putovanje kroz vreme. U avgustu 2015, početna cena ETH iznosila je oko 2 US dolara. Prvi značajan skok na cenu od nešto ispod 400 US dolara zabeležen je u junu 2017. Nekoliko meseci kasnije, u januaru 2018, cena ETH naglo pada na neverovatnih US$1.300, i godinu završava na otprilike 85 US dolara. U periodu od 2019. do 2022, cena se kretala između 100 i 200 dolara. Sredinom januara 2021, ETH je dostigao cenu od oko US$1.300, što predstavlja nastavak trenda rasta. U maju 2012, cena je iznosila gotovo 4.000 US dolara ali beleži pad uskoro nakon toga. U leto i jesen 2022. zabeležene su ozbiljni udarci i oscilacije.
Šesnaestog novembra, ETH je zabeležio najvišu vrednost, 4.891,70 US dolara. Do kraja 2021. i početka 2022, vrednost ETH-a je ponovo počela da pada, i dostigla cenu od oko 2.500 US dolara 29. januara 2022. Zima i proleće 2022. opet su bili nestabilni a prvi ozbiljan pad zabeležen je 17. juna 2022. i označio početak kripto zime. U tom trenutku, vrednost ETH-a pala je na oko 1.000 US dolara. Dva meseca kasnije, u avgustu, vrednost ETH-a porasla je na oko 2.000 dolara pa su vlasnici kripta pomislili da je to kraj produženog perioda niskih cena (bear market). Drugi važan skok je zabeležen u novembru kada je ETH dostigao vrednost od 1.500 US dolara. Nažalost, vrednost je nastavila da pada i cena je na početku nove godine iznosila 1.200 dolara. Odjednom, nakon 10. januara, počeli su da se beleže trendovi rasta, pa je cena rasla ka 1.400 dolara.
Source: CoinMarketCap
Za i protiv Ethereum-a
Nikad ništa nije savršeno pa nije ni Ethereum koji ima svoje prednosti i mane. Da li prednosti preovlađuju u odnosu na mane i da li vredi ulagati u ETH je ipak samo vaša odluka.
Za
Ethereum je odomaćeno ime u kripto svetu. Samo godinu dana nakon što je pušten u opticaj, Ethereum je uspeo da zauzme mesto među pet najvažnijih kriptovaluta na osnovu ukupne vrednosti količine tokena u cirkulaciji. Ubrzo nakon toga, 2017. godine, ova kriptovaluta postala je druga najveća kriptovaluta, posle Bitcoina, i taj laskavi status zadržala do danas.
Ethereum nije samo kriptovaluta. Za razliku od BTC-a, koji je zaista digitalni novac, Ethereum ima dalekosežnije ambicije. Cilj nije da se usredsredi na transakcije između dva fizička lica koja ne obavljaju delatnost (peet-to-peer) platne transakcije već da se kreira potpuno novi ekosistem koji ima pozitivan uticaj ne samo na kripto profesionalce i entuzijaste već i za opštu javnost.
Stejkovanje vam može doneti dodatne količine ETH-a. Nakon operacije pod nazivom „Merge“ tj. prelaska Ethereuma na protokol Proof of Stake, vlasnici tokena ETH imali su šansu da ostvare dodatne pasivne zarade. Ako je suditi po Ethereum-u, stejkovanjem ETH možete da zaradite i do 4% na godišnjem nivou.
Protiv
Naknade za transakcije mogu biti noćna mora. Ethereum je bio na lošem glasu zbog visokih naknada za transakcije. Pošto se mreža oslanja na princip ponude i potražnje, naknade su obično veće kada je mreža opterećena. Drugi problem je skalabilnost tj. kapacitet da se procesuira i upravlja većom količinom podataka, Pre operacije „Merge“, Eretheum je mogao da da procesuira 10 do 15 transakcija u sekundi, što je dalje rezultirano nenormalno visokim naknadama. Vreme će pokazati da li će „Merge“ uspeti da reši ova dva problema.
ETH je izuzetno nestabilan. Slično kao BTC, ETH je često prilično nestabilan. Iako to može biti i odlična prilika za profit, rizik je i dalje visok. Jedan dan vrednost ETH može da poraste a onda da naglo padne, čak i za 50%.
Čuvanje kripto sredstava može predstavljati rizik. Kripto platforme nisu otporne na padove ili hakerske napade koji bi korisnike mogili ostaviti bez sredstava. Štaviše, uvek postoji opasnost da kripto kompanija može da proglasi bankrot, kao što je nedavno uradio FTX. Što se bezbednosti sredstava tiče, izbor pouzdanog novčanika (wallet) uvek je dobra ideja.
