ENG

Kriptoregulacija u Srbiji i Regionu: Licence NBS za kriptomenjačnice nisu iznenađenje, ali tajming jeste

Sredinom decembra, Narodna banka Srbije dodelila je dozvolu za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom dvema kripto menjačnicama – ECD i Crypto12.
Šta te dozvole menjaju u dosadašnjem poslovanju kripto menjačnica, i šta one znače za kripto korisnike u Srbiji, za čitaoce portala Web Mind objašnjava Aleksandar Matanović, CEO i osnivač ECD-a.

Vreme Čitanja: 10 min

trgovina kriptovalutama

Ilustracija: Milica Mijajlovic

Regulatorni okvir u Srbiji 

Prvi zvanični i ozbiljni koraci u kripto zajednici u Srbiji napravljeni su 2012. godine, kada je pokrenut ECD, prva kriptomenjačnica u Srbiji, zaslužna za prvi kriptomat i prvu aplikaciju za naplatu u BTC-u. Istovremeno, radili su na informisanju i edukaciji svih zainteresovanih i znatiželjnih, pa tako nastaju istoimeni informativni portal i brojne edukacije. 

Upravo tokom protekle dekade, kripto svet je na globalnom nivou doživeo ekspanziju i grananje kakvo su njegovi vizionari i nagoveštavali sve ovo vreme. Kripto odjednom više nije bio intrigantan samo malom krugu znalaca, već se sve više ljudi, iz različitih pozadina, počelo uključivati; ili su, makar, postali zainteresovani da razumeju o čemu se tu radi. 

Međutim, mnogo je više bilo onih koji su bili skeptični povodom potencijala kripta kao proizvoda nove tehnologije, naizgled komplikovane, ali revolucionarne. Pogađate – donosioci odluka su se gotovo po pravilu ubrajali u ‘skeptične’ ili ‘uzdržane’. Ništa drugačije nije bilo ni u Srbiji; tačnije, Narodna banka Srbije (NBS) je uzastopno upozoravala na ogromne rizike u vezi s kriptovalutama, te tvrdila da one nemaju, niti će imati u bliskoj budućnosti, osnovnu funkciju novca. 

„Kriptovalute nisu opšteprihvaćena sredstva plaćanja, ne mogu se ni u kom slučaju smatrati čuvarima vrednosti i, konačno, one nisu obračunske jedinice (…) Upravo zbog prethodno navedenih karakteristika, ne možemo govoriti o tome da će one u bliskoj budućnosti zameniti klasične valute, a pre svega zbog činjenice da je za tako nešto potrebno da određenu kriptovalutu prihvate svi u okviru jednog pravnog sistema i da upotreba takve kriptovalute u njemu bude garantovana. Za tako nešto još nema ni naznaka“, naveli su iz kabineta Guvernera NBS 2018. godine, uz dodatak da se u budućnosti ne očekuju nove zakonodavne intervencije na tom planu. 

Drugim rečima, kriptovalutama se nije priznavalo svojstvo sredstva plaćanja u Srbiji, jer nisu bile zakonski uređene, već se trgovina kriptovalutama tretirala kao trgovina bilo kojom drugom robom. 

crypto exchange

Izvor: Freepik

Ipak, njihov značaj za državu jeste bio prepoznat u kontekstu upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma. Tako je od 1. aprila 2018. novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma prepoznao lica koja omogućavaju zamenu kriptovaluta za zakonsko sredstvo plaćanja i obrnuto kao obveznike. 

Poslovanje u skladu sa ovim Zakonom podrazumevalo je, na primer, identifikaciju klijenata uzimanjem kopije ličnog dokumenta, odgovarajuće izveštavanje NBS i određivanje ovlašćenog lica za izvršavanje ovih radnji. 

Preskočićemo koju godinu i doći do jednog važnog milestone-a, Zakona o digitalnoj imovini iz 2021. godine, koji se odnosi na davanje dozvola za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama i saglasnosti NBS. Ne znamo šta se u međuvremenu dešavalo iza scene što je uticalo na donošenje ovog bitnog akta, ne samo za Srbiju, nego uopšte za region i ostatak Evrope. 

No, na osnovu prethodno citiranog saopštenja NBS, sledeći faktori su sigurno bili od presudnog uticaja: 

  • Stabilnost finansijskog sistema; 
  • Bezbednosni aspekt; 
  • Potražnja za virtuelnim valutama; 
  • Veličina domaćeg tržišta. 

Licencirane kripto menjačnice  

Oni koji se do sada nisu lično susreli sa kriptom, možda i dalje nemaju jasnu sliku o njegovoj zastupljenosti i prednostima. Zato ćemo u nastavku istaći najveće motive zbog kojih se vlasnici različitih biznisa odlučuju da uključe kriptovalute u svoje poslovanje: 

  • Diverzifikacija ulaganja; 
  • Izlazak korisnicima u susret; 
  • Vera u tehnologiju. 

Sredinom decembra 2022. dodine, dve kripto menjačnice iz Srbije dobile su dozvolu NBS za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom (virutelnim valutama/digitalim tokenima) – pomenuti ECD i Crypto12. Ove usluge, između ostalog, podrazumevaju kupovinu i prodaju, odnosno zamenu digitalne imovine, koje se mogu pružati i preko kriptomata, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim propisima. 

NBS je o podnosiocima zahteva odlučivala duže od 12 meseci, a ove dve kripto menjačnice jedine su ispunile sve propisane uslove. Pored NBS, nadzorni organ je i Komisija za hartije od vrednosti, u slučaju digitalnih tokena. 

Kako navodi CEO i osnivač ECD-a, Aleksandar Matanović, dobijanje dozvole za njih nije bilo iznenađenje, ali tajming jeste. 

„Kraj godine je obično doba kad se svode računi, a neke krupne stvari se najčešće ostavljaju za početak naredne godine. Tako smo se i mi već polako spremali za 2023. godinu kad nas je zatekla vest o dobijanju dozvole. Naravno, iako je možda stigla u neočekivanom trenutku, svakako je veoma dobrodošla“, kaže Matanović za Web Mind. 

crypto exchange

Licence za kripto menjačnice ništa značajno ne menjaju u poslovanju“ 

Važno je naglasiti da, donošenjem Zakona o digitalnoj imovini, a potom i dobijanjem licence, u poslovanju ECD-a se ništa značajno ne menja; oni nastavljaju da pružaju iste usluge kao i do sada, s tim što je njihov decenijski rad dobio dodatni legitimitet. 

Prema rečima našeg sagovornika, ECD nastavlja sa poslovanjem bez nekih suštinskih promena. 

„Sami korisnici neće primetiti neke posebne promene, jer smo mi u proces usaglašavanja sa novom regulativom krenuli praktično čim je Zakon donet. U perspektivi nam omogućava lakše uspostavljanje poslovnog odnosa sa korisnicima i to je verovatno najbitnija promena koja će doći“, kaže on i dodaje da njegov tim radi na (prijatnim) iznenađenjima koja će uskoro predstaviti korisnicima. 

Baš zato što veruju da kriptovalute trebaju biti dostupne svima, ECD kontinuirano radi na deljenju znanja iz oblasti digitalne imovine s korisnicima. Segment edukacije je posebno važan za naše tržište, budući da je većina savremene literature i pouzdanih izvora informisanja o ovoj temi uglavnom na engleskom jeziku, što isključuje značajan deo populacije u našoj zemlji. 

Ideja blockchaina i jeste u dostupnosti i decentralizaciji, a to je jedino moguće ukoliko što više korisnika razume ovu tehnologiju i ne beži od nje, misleći da je previše komplikovana. 

Pored edukacije, ovo su usluge zbog kojih se fizička i pravna lica najčešće okreću kripto menjačnicama: 

  1. Kompanije koje sarađuju sa inostranim klijentima i naplaćuju svoje usluge u BTC-u i drugim kriptovalutama, te koriste usluge kripto menjačnice za konverziju u dinare;
  2. Kompanije koje se bave rudarenjem i žele da preko kripto menjačnice prodaju kripovalute zbog likvidnosti; 
  3. Kompanije koje se odlučuju za isplatu zarade u kriptu. 

Dodatno, Zakon o digitalnoj imovini omogućava razmenu dobara i usluga preko posrednka za kripto, te se očekuje će da broj korisnika u zemlji porasti. 

Veličina i priroda kripto tržišta u Srbiji: ECD broji 50.000 registrovanih korisnika 

Veličinu domaćeg tržišta nemoguće je omeđiti jasnim granicama; no, podaci o broju korisnika pojedinačnih kripto biznisa mogu dati naznaku tog broja. Na primer, ECD do danas broji više od 50,000 registrovanih korisnika, te preko 200,000 zahteva za transakcije. 

„Ovi podaci već dovoljno govore o potrebi za kripto menjačnicama u Srbiji. Međutim, po našim procenama, broj ljudi iz Srbije koji koristi strane kripto servise je još i veći od broja ljudi koji su koristili naše usluge, što znači da postoji ozbiljan prostor za dodatni rast domaćeg tržišta“, primećuje Matanović. 

Ono što je karakteristično za kripto svet globalno, ali posebno u Srbiji, jeste stigmatizacija ove oblasti, čemu naročito doprinosi negativni medijski narativ. Tačnije, mainstream mediji u Srbiji, iz sopstvenog nerazumevanja tržišta, najčešće izveštavaju samo o krizama o kriptu, koje dodatno odbijaju ljude da se uključe. 

S druge strane, ako nije reč o krahovima već o važnim prekretnicama u kriptu, obično ih površno prenose, bez stavljanja u kontekst, te je korisnicima nejasno zašto su te informacije uopšte bitne za njih. 

Šta za građane Srbije znači licencirana kripto menjačnica?
Zašto je za prosečnu osobu iz Srbije uopšte bitna vest da sada postoje dve licencirane kripto menjačnice? I zašto je bolje koristiti srpsku kripto menjačnicu, a ne, na primer, francusku? CEO i osnivač ECD-a odgovara i na ovo pitanje:
„Zahvaljujući lokalnoj valuti i bankovnim računima, prebacivanje novca je mnogo lakše i brže. Pored toga, korisnička podrška je dostupna na srpskom jeziku, pa je i korisnicima lakše da otklone eventualne nedoumice pri registraciji i korišćenju. Naravno, važan faktor je i zaštita koju pruža srpski pravni sistem u slučaju potencijalnih problema“, objašnjava Aleksandar Matanović.

Prema Matanovićevom mišljenju, kripto industrija od svog nastanka ima ozbiljan izazov kada su mediji u pitanju. 

„Iako se narativ menja sa sentimentom tržišta i kretanjem cene, rekao bih da je on ipak u proseku više negativan nego pozitivan. Nisam zapravo siguran koliko igramo za isti tim. Mediji se prilagođavaju publici, a većina publike traži informacije kratkog formata, sa bombastičnim naslovima, bez ulaženja u suštinu. Retki su ljudi koji zaista žele da nekoj temi posvete dovoljno vremena da o njoj nešto nauče, pa je samim tim i redak slučaj da su mediji spremni da odvoje dovoljno prostora da baš temeljno neku temu obrade. Konkretno, da bismo uopšte načeli temu kriptovaluta, a da to nije samo priča o usponu i padu cene, treba nam barem nekoliko sati. To je nešto potpuno novo i ne može da se razume na brzinu“, naglašava sagovornik. 

Kako bi slikovito predstavio taj problem, poslužio se jednim od najcitiranijih proponenata Bitkoina: 

„Retki su ljudi koji su posvetili više od 100 sati proučavanju Bitkoina, a da posle tih 100 sati imaju negativan stav prema njemu. Problem je što treba odvojiti tih 100 sati. Ako smo nešto naučili za ovih 10 godina, to je da moramo biti strpljivi. I nama je trebalo vremena. Iskreno, kad smo pokrenuli menjačnicu, u tome smo videli samo dobru poslovnu ideju. Tek vremenom smo se zaljubili u ono što radimo“, zaključuje CEO i osnivač ECD-a. 

Trgovina kriptovalutama u regionu   

Nakon što smo predstavili trenutnu situaciju u Srbiji, okrenimo se regionu, gde stvari stoje malo drugačije. 

Da li je tržište kriptovaluta regulisano bolje nego u Srbiji, ili pak ne postoji nikakva regulativa i kontrola tržišta? 

Hrvatska 

U Republici Hrvatskoj trenutno ne postoji jasno određeni zakon o kriptovalutama. Naravno, nemojte pomisliti da je tržište u potpunosti „divlje“ i bez ikakve kontrole. Iako Hrvatska narodna banka ne prepoznaje kripto kao regulisano sredstvo plaćanja usluga i dobara, sve kriptovalute se tretiraju kao investicije u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak. Shodno tome, porez se plaća na razliku između nabavne i prodajne cene umanjene za potencijalne troškove trgovanja. Iznos poreza je 10% uvećan za prirez koji je varijabilan i zavisi od mesta prebivališta. 

Prema Zakonu o PDV-u, kripto se može smatrati i prenosivim instrumentom, pa su same transakcije oslobođene plaćanja PDV-a. Ukoliko se kriptovalute ne prodaju u periodu od dve godine nakon kupovine, trgovac ili investitor će biti oslobođen plaćanja poreza.     

„Rudarenje“ kriptovaluta je takođe predmet oporezivanja na osnovu Zakona o porezu na dohodak. U zavisnosti od toga da li se rudarenje obavlja kontinuirano ili povremeno, porez se plaća na drugi dohodak ili dohodak od samostalne vrednosti. Konitnuirano rudarenje vodi se kao osnovno zanimanje i stoga se mora registrovati kao samostalna delatnost, čiji se dohodak određuje člancima 30. do 35. Zakona.  

Kao što smo već nagovestili, shodno Zakonu o hrvatskoj narodnoj banci (Član 21.) i Zakonom o deviznom poslovanju (Članak 4.), kriptovalute ne predstavljaju novac niti sredstvo plaćanja u Republici Hrvatskoj. Štaviše, u članku 2. tačka 2. Zakona o elektroničkom novcu stoji da bitcoin (sa njim i druge kriptovalute) ne može biti ni elektronski novac jer ne odražava vrednost novca koji je za njega primljen. S tim u vezi, kriptovalute se ne mogu koristiti kao sredstvo isplate lične zarade.  

S obzirom da ne prepoznaje kriptovalutu kao regulisano sredstvo plaćanja, Hrvatska banka ne nadzire poslovanje kripto menjačnica, kompanija ili pojedinaca koji pružaju usluge vezane za kriptoimovinu, već je to u domenu Hrvatske agencije za nadzor financijskih usluga (HANFA). Kao što je slučaj svuda u svetu, trgovina kriptovalutama mora biti u skladu sa Zakonom o sprječavanju pranja novca i financiranju terorizma.  

Kripto entuzijastima koji žele da trguju kriptovalutama registrovanim na teritoriji Republike Hrvatske na raspolaganju su tri platforme: Electrocoin, Bitcoin Store i BitKonan.  

  • Electrocoin 

Electrocoin je osnovan 2014. godine, i prema tvrdnji osnivača, predstavlja prvu menjačnica osnovanu u Hrvatskoj. Više od 35.000 klijenata je do sada izvršilo preko 150.000 uspešnih transakcija. Za trgovinu kriptovalutama, dostupne su platforme bitcoin-mjenjacnica.hr i localbitcoins.com.  

Korisnicima bitcoin-mjenjacnice.hr mogu dostupno je 39 kriptovaluta, među kojima su Bitcoin, Ethereum, Solana, Dogecoin, Litecoin, i druge. 

Pored platforme, Electrocoin je omogućio svojim klijentima kupoprodaju valuta za gotovinu u saradnji sa nekoliko menjačnica i kompanija:  

  • EXC – Exclusive Change grupacija  omogućuje kupoprodaju u poslovnicama na 67 lokacija u 25 gradova u HR; 
  • Hrvatska pošta – u 55 poslovna Hrvatske pošte moguće je kupiti i prodati određene kriptovalute za gotovinu; 
  • In Kapital menjačnice omogućuju crypto-to-cash transakcije u odabranim menjačnicama u Zagrebu. 

Poslednje ali ne i najmanje važno, Electrocoin je razvio PayCek platformu koja preduzećima i biznis korisnicima omogućava da naplate svoje proizvode u kriptovalutama. 

  • Bitcoin Store 

Bitcoin Store deo je Digital Assets d.o.o, hrvatske fintech kompanije osnovane 2013. godine. Bitcoin Store omogućava kupoprodaju kriptovaluta preko platforme ili u poslovnicama u Zagrebu, Splitu i Rijeci. Takođe nudi i mogućnost čuvanja kriptovaluta preko softverskog (Bitcoin Store aplikacija) i harverskog wallet-a (Trezor i Ledger). Store Pay opcija omogućava pravnim licima da svojim klijentima naplaćuju usluge u kriptovalutama. 

Prosečno vreme obrade transakcija zavise od banke. Uplate preko internet/mobilnog bankarstva i bankovnog naloga mogu trajati od minimum 3 sata do maksimum 1 dana. Instant uplate moguće su preko Visa i Mastercard kartica. Takođe, vreme potrebno za transakciju može zavisiti i od (opterećenosti) blockchain mreža preko kojih se vrše transakcije, kao i vrste wallet-a. Kriptovalute su vidljive na wallet-u korisnika nakon najviše sat vremena.  

Minimalni iznos za transakcije je 15 EUR. Za verifikovane korisnike nema limita za uplate i isplate na tekuće račune. 

  • BitKonan 

Deo Digital Assets d.o.o, BitKonan je osnovan 2013. godine u Splitu, gde je i registrovan pri Privrednom Sudu. BitKonan platforma podržava trgovinu četiri kriptovalute: BTC, ETH, LTC i USDT. 

Bosna i Hercegovina 

Kao i u ostatku regiona, kriptovalute nisu regulisane nikakvim zakonima ili propisima, niti im je priznat status novca. Zakon o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine prepoznaje konvertibilnu marku (KM) kao jedino sredstvo plaćanja. Takođe, Zakon ne dozvoljava razmenu kriptovalute za KM, već samo druge zvanične valute. Nasuprot nacionalnim banaka koje imaju negativan stav prema kriptovaluti, stav Centralna Banke BiH je potpuno neutralan.   

Iako nema zakona koji regulišu tu oblast, trgovina i posedovanje digitalne imovine ne smatraju se nezakonitim. Za razliku od Srbije i Hrvatske, kripto tržište u BiH nije u dometu poreskih organa i samim tim kriptovalute nisu predmet oporezivanja. 

Na teritoriji BiH registrovane su dve kriptoplatforme i jedan kripto bankomat. Takođe, 2017. godine osnovan je prvi neprofitabilna edukativna platforma Kripto.ba koja pruža informacije o top 50, kao i najnovijim kriptovalutama.  

  • BCX – Balkan Crypto Exchange 

BCX, prva kripto platforma u BiH deo je kompanije Digital Asset Management d.o.o osnovane 2018. u Banja Luci. Sama BCX kripto platforma počela je sa radom jula 2018. Juna 2020, platforma je imala 1000 korisnika, a već maja 2021. prelazi 6000 korisnika. U 2023. BCX ulazi sa 14.000 korisnika. Aprila 2021. godine BCX beleži promet od 12.000.000 KM. 

Osim u BiH, BCX posluje i u Srbiji pod imenom SCX d.o.o, osnovanim decembra 2019. Trenutno, BCX podržava 6 kriptovaluta: BTC, ETH, LTC, BCH, USDT, i ETC. Pored kupoprodaje, BCX nudi klijentima usluge kripto štednje, kao i ETH 2.0 štednje (staking) sa zaradom do 4%. Pravna lica imaju mogućnost da svoje proizvode ili usluge naplate u kriptovalutama preko opcije Lova Plaćanje. 

Vreme potrebno da novac legne na račun zavisi od banke klijenta, kao i vremena kada je transakcija započeta. Sve uplate izvršene radnim danom do 14h biće prosleđene na račun istog dana, a posle 14h narednog radnog dana.  

  • DCX – Digital Crypto Exchange 

DCX je osnovan 2021. godine i omogućava kupoprodaju i konverziju  kriptovaluta na DCX bankomatima na teritoriji BiH. Trenutno je moguće kupiti BTC, ETH, LTC, BHC i DOGE i prodati, BTC, LTC, i BHC.  Za sada ima 5 kripto bankomata i preko 1500 klijenata  

  • Tesla CryptoCap 

Tesla CryptoCap je društvo sa ograničenom odgovornošću specijalizovano za rad sa kriptovalutama registrovano u BiH. Tesla CryptoCap pokriva ceo Balkan, tako da je osim BiH i Republike Srpske moguće koristiti usluge iz Crne Gore, Srbije i Hrvatske.  

Crna Gora 

Situacija u Crnoj Gori je specifičnija od zemalja u regionu, ali nažalost ne u pozitivnom kontekstu. Za sada ne postoji zakon koji bi regulisao kripto tržište, što ga čini jako podložnim prevarama, uzevši u obzir uverenje da kriptovalute predstavljaju laku zaradu. Da su potrebni zakoni i regulative, svesno je i Ministarstvo finansija Crne Gore koje je aprila meseca 2022. formiralo Direktorat za blokčejn i kriptovalute.  

Glavni cilj ovog Direktorata bio je priprema zakona koji bi regulisao oblast kriptovaluta i eliminisalo aktere sa crnog tržišta. Nažalost, Direktorat je ukinut avgusta 2022. godine, samo nekoliko meseci nakon formiranja. Ostaje pitanje da li je kripto tržište u Crnoj Gori nedovoljno veliko i stoga zanemarljivo, ili Ministarstvo finansija ima druge važnije ciljeve na koje se treba fokusirati. 

Srbija 

Slično Hrvatskoj, u Srbiji kriptovalute nisu priznate kao zakonski regulisano sredstvo plaćanja, ali su predmet oporezivanja. Važno je naglasiti da se kriptovalute koje se drže u vlasništvu ne oporezuju, već samo one koje su predmet trgovine. Prilikom oporezivanja, plaća se porez na kapitalnu dobit u iznosu od 15% od razlike između kupovne i prodajne cene valute.  

Kripto entuzijasti mogu trgovati i menjati kripto putem dve menjačnice koje su licencirane od strane Narodne banke Srbije – ECD.rs i Crypto12.  

  • ECD.rs 

Kripto menjačnica ECD.rs osnovana je 2012. godine, a tri godine kasnije, počeo je sa radom i prvi kriptomat za kupovinu BTC-a. Hiljaditi korisnik registrovan je 2016. godine, dok je 2021. kreiran ECD wallet. U međuvremenu su dodate i druge kriptovalute kojima korisnici mogu da trguju. Trenutno, ECD nudi BTC, ETH, LTC, BCH, USDT i USDC, a SOL, ADA I TRX su dostupni u wallet-u.  

  • Crypto12 

Osim trgovine kriptovalutama, Crypto12 omogućava korisnicima da upravljaju svojim portfoliom, ali i da čuvaju svoju digitalnu imovinu na jednom mestu. Podržane valute uključuju BTC, ETH, USDT, USDC, KSRP, MATIC i ADA. Decembra 2022, Crypto12 je dobila licencu za rad od Narodne banke Srbije i time postala jedna od dve licencirane menjačnice. Kako se navodi na njihovom sajtu, zvanični launch najavljen je za 23. februar. 

Danju novinarka, noću podkasterka. Ne piše s ciljem da čitaoci budu impresionirani, nego da im tema postane jasna.

IZBOR UREDNIKA

Prijavi se na novosti.