O tome kako je nastao projekat koji danas indeksira gotovo 170.000 domaćih sajtova, zbog čega ćirilica može da bude tehnološka prednost, koliko je teško razvijati domaći proizvod pored globalnih tehnoloških giganata i kakvu ulogu veštačka inteligencija može imati u razvoju srpskog digitalnog ekosistema, razgovaramo sa Dejanom Ilićem, Engineering Managerom u Ananasu i kreatorom pretraživača Durbin.
- Recite nam nešto o sebi?
U IT industriji sam više od 20 godina i tokom karijere imao sam priliku da prođem gotovo sve uloge – od testiranja i razvoja softvera do vođenja inženjerskih timova. Danas, kao Engineering Manager u Ananasu, najveći deo vremena posvećujem razvoju ljudi, organizaciji timova i unapređenju proizvoda, sa idejom da tehnologija uvek treba da rešava konkretne probleme korisnika.
Pored profesionalnog rada, oduvek su me zanimali projekti koji imaju širi društveni značaj. Upravo iz te želje nastao je i Durbin – spoj tehnologije, jezika i kulture, odnosno pokušaj da kroz savremena tehnološka rešenja dam mali doprinos očuvanju ćirilice u digitalnom prostoru.
- Šta je bio trenutak u kojem ste shvatili da Srbiji treba sopstveni internet pretraživač i zašto ste odlučili da ga gradite upravo sada?
Polazna ideja bila je veoma jednostavna – ako možemo da imamo svoje pismo, zašto ne bismo imali i svoj internet pretraživač? U početku sam želeo da utvrdim koliki procenat sajtova na srpskom internet domenu koristi ćirilicu kao podrazumevano pismo.
Da bih došao do tog podatka, skenirao sam praktično ceo srpski internet domen. Kada sam završio taj posao, shvatio sam da već posedujem osnovu za nešto mnogo veće. Tako je ideja prirodno evoluirala – od istraživanja do razvoja pretraživača koji omogućava pretragu srpskog interneta i daje veću vidljivost sadržajima na ćirilici. Na srpskom internetu, odnosno .rs i .srb domenima ćirilica zastupljena otprilike sa deset posto sajtova koji koriste ćirilicu kao podrazumevano pismo. Ima i sajtova koji koriste dva pisma, ali deset posto je onih koji imaju podrazumevano pismo. Zbog toga, moglo bi se reći da je Durbin nastao kao svojevrsni „mali srpski Google“, ali sa vrlo specifičnom misijom.
- Niste napravili samo novi pretraživač, već i projekat očuvanja ćirilice u digitalnom prostoru. Koliko je, po vašem mišljenju, ćirilica danas zaista ugrožena na internetu i može li tehnologija da promeni taj trend?
Durbin je pre svega kulturološki projekat čiji je cilj da podstakne i očuva upotrebu ćirilice na internetu, kao našeg autohtonog pisma. Naravno, on je istovremeno i tehnološki projekat, jer je izgrađen korišćenjem savremenih informacionih tehnologija, a u budućnosti može postati i poslovna prilika. Verujem da tehnologija može značajno da utiče na način na koji koristimo pismo. Dobar primer su mobilni telefoni. Kada bi podrazumevana podešavanja za uređaje namenjene korisnicima u Srbiji bila na srpskom jeziku i ćirilici, procenat upotrebe ćirilice na internetu bi se vrlo brzo značajno povećao. Tehnologija može da oteža korišćenje jednog pisma, ali može i da ga učini potpuno prirodnim i svakodnevnim.
- Po čemu se on tehnološki razlikuje od globalnih pretraživača? Na koji način ste rešili izazove pretrage na srpskom jeziku i zašto tvrdite da ćirilica može da daje preciznije rezultate?
Pustimo najmanji zajednički imenilac, figurativno rečeno. Interno sve prevedemo na ćirilicu, kao i tekst pretrage i na taj način rezultati pretrage neće uopšte zavisiti od toga da li kucate latinicom ili ćirilicom.
Rezultati pretrage će zavisiti samo od toga koliko je sadržaj nekog sajta
relevantan za termine koji su ukucani u pretrazi, jer Durbin ravnopravno tretira sve sajtove i ravnopravno tretira oba pisma, ali ipak kroz interfejs koji je ćirilički daje prednost ćirilici.
Zato što je ćirilica nedovoljno zastupljena, a u stvari je pismo koje je izuzetno pogodno i podesno za internet pretragu zato što je jednoznačno. Znači jedan, jedno slovo odgovara jednom glasu. Nemamo kombinacije dva znaka za jedno slovo.
Preciznija je i ne postoji ćelava ili ošišana ćirilica kao latinica gde za „ć“ pišemo „c“ i na taj način ćirilica daje mnogo preciznije rezultate pretrage.
- Kada se govori o internet pretrazi, korisnici očekuju brzinu, relevantnost i pouzdanost. Šta Vaš pretraživač danas može da ponudi, a na čemu još radite kako bi postao svakodnevni alat za što veći broj ljudi?
Već danas Durbin omogućava brzo i pouzdano pretraživanje velikog broja domaćih sajtova, skoro 170.000 hiljada, uz poseban fokus na sadržaj na srpskom jeziku i ravnopravan tretman oba pisma. Cilj mi je da korisnici do relevantnih informacija dolaze što jednostavnije, bez obzira na to kojim pismom pretražuju.
Razvoj se, međutim, ne zaustavlja. Trenutno radim na uvođenju semantičke pretrage zasnovane na neuralnim mrežama i veštačkoj inteligenciji, kako bi pretraživač bolje razumeo značenje upita, a ne samo pojedinačne ključne reči. Dugoročno razmišljam i o širenju na druga tržišta u regionu, poput Severne Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, a kasnije možda i Rusija.
- Koliko je teško razvijati domaći digitalni proizvod u vremenu kada tržištem dominiraju globalni tehnološki giganti poput Googlea? Da li je cilj da bude alternativa ili pre svega specijalizovani pretraživač za srpski internet?
Dosta je teško. Naročito je teško zato što je Google već postao sinonim za pretragu.
To je neka prva asocijacija kada ljudi hoće da pretražuju Google.
Oni su čak ušli i kolokvijalno u žargon kada kažemo nešto guglovati znači nešto pretražiti. Samim tim teško je probiti se,
naročito ako to radite kao pojedinac i sa velikim entuzijazmom. Ipak, Durbin nije nastao sa idejom da zameni Google. Njegova najveća vrednost je u tome što je specijalizovan za srpski internet, srpski jezik i ćirilicu. Cilj je da korisnicima pruži kvalitetnije rezultate kada traže domaći sadržaj i da istovremeno doprinese većoj vidljivosti sajtova koji koriste ćirilicu. To je niša u kojoj domaći proizvod može da ponudi dodatnu vrednost.
- Kako zamišljate ćirilični pretraživač za pet godina? Da li je ovo početak razvoja šireg srpskog AI i internet ekosistema ili će fokus ostati na unapređenju pretrage i očuvanju jezika i pisma?
Veštačka inteligencija danas otvara mogućnosti koje do pre nekoliko godina nisu postojale – od boljeg razumevanja jezika i semantičke pretrage, do razvoja AI alata prilagođenih našem govornom području. Moj cilj je da Durbin postane temelj za takve projekte i deo šireg domaćeg digitalnog ekosistema. Ako uspemo da razvijamo tehnologije koje razumeju srpski jezik jednako dobro kao što globalni sistemi razumeju velike svetske jezike, onda ne doprinosimo samo očuvanju ćirilice, već i digitalnoj suverenosti i razvoju domaće IT zajednice.
