Marijana Gligorić i studije softverskog inženjerstva
Njeno preduzetničko putovanje počelo je kada je shvatila da čak i savršeno napisan kod ne znači automatski i odličan proizvod. Nakon što je završila studije softverskog inženjerstva, radila je u IT kompanijama gde je fokus bio isključivo na tehničkom aspektu izrade softverskog rešenja.
„Uglavnom smo služili kao dopuna inženjerskom timu i nismo imali dodira sa korisnicima, planiranjem razvoja funkcionalnosti ili prodajom. Kako u tim firmama nisam mogla da učestvujem u svim tim aktivnostima koje su me zanimale, krenula sam da eksperimentišem samostalno. Kolega sa kojim sam radila i ja ubrzo smo napravili jednu aplikaciju, koja je završila bez korisnika. Shvatili smo tada koliko su ostale veštine podjednako bitne kao i sam inženjerski deo. Za izgradnju odličnog softvera ključno je razumeti njegove korisnike. Ubrzo smo prešli u biznis servis, gde pravimo end-to-end rešenja i uključeni smo u sve aspekte razvoja, kako bismo osigurali da svaki proizvod koji napravimo bude ne samo funkcionalan već i nezamenjiv za one koji ga koriste”, započinje razgovor za BIZLife Marijana Gligorić.
„Kolega sa kojim sam osnovala firmu i ja oduvek smo delili isti princip – trud iznad svega. Smatram da su upornost i rezilijentnost ključ našeg uspeha. Od osnovne i srednje škole učestvovali smo na raznim takmičenjima iz matematike, fizike i programiranja. Završili smo osnovne i master studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu sa odličnim prosekom. Ovo nije jedini put kojim se može ići, znam i uspešne priče koje se ne oslanjaju na formalno obrazovanje”, objašnjava naša sagovornica.
„Danas sve konekcije koje smo napravili na ovom putu – od srednje škole i fakulteta, pa do konekcija sa prethodnih poslova – pružaju veliku podršku i neretko preporučuju našu agenciju kao softverskog partnera. Nakon toga, svoj brend smo gradili kroz integritet i usluge koje pružamo, tj. portfolio kvalitetnih proizvoda koje smo napravili za klijente. Većina klijenata i danas dolazi preko preporuke prethodnih uspešnih saradnji, na šta smo veoma ponosni”, sa zadovoljstvom ističe Marijana.
Al menja način rada, komunikacija i odluka
AI više nije samo tehnološki trend, naglašava suosnivačica agencije Brigit.dev, ističući da je to alat koji menja način na koji radimo, komuniciramo i donosimo odluke. AI je razlog što počinjemo da menjamo način na koji pretražujemo stvari i razmišljamo o razvoju proizvoda.
„Sada je moguće koristiti AI agente i automatizovati procese za koje nam je nekada bilo potrebno više ljudskih resursa. Firme su to već počele ozbiljno da shvataju i sve više zahteva imamo na ovom polju. Naš plan je da ove godine, pored klijentskih projekata, radimo i na problemima koje smo interno identifikovali u agenciji i za čije rešavanje smatramo da AI može da pomogne. Trenutno razvijamo AI module za SaaS alate koji automatizuju korisničku podršku, predviđaju ponašanje korisnika i optimizuju poslovne procese”, dodala je.
Prema Marijaninom mišljenju, u IT industriji rezultati su ono što najviše priča: ko zna da donese vrednost – taj pobeđuje, bez obzira na pol. Ipak, ona smatra da žene u poslovnom svetu često nailaze na dodatne prepreke, posebno u korporativnom okruženju:
„Pored stereotipa i spoljnih ograničenja, ulogu imaju i unutrašnji obrasci ponašanja koji su duboko ukorenjeni kroz istoriju i evoluciju. Tara Mor u knjizi ’Veliki iskorak’ sjajno objašnjava neke od tih obrazaca, kao što su navike ’dobrog đaka’ – žene su često naučene da vredno rade, ali ne i da se istaknu i zauzmu za sebe u ključnim momentima. Pored toga, prisutan je prenaglašen unutrašnji kritičar – žene često same sebi postavljaju ograničenja i preispituju se više nego što bi trebalo, što može usporiti napredak. Razumevanje ovih obrazaca pomaže da ih prepoznamo i prevaziđemo.”
„Proizvodi koji doživljavaju neuspeh na tržištu najčešće ne uspevaju zbog toga što ne postoji neko kome oni rešavaju problem za koji je spreman da plati. Osnivači startapa se neretko zaljube u problem, a ne u rešenje”, ističe naša sagovornica i dodaje da postoje sjajne metodologije, poput Design Thinkinga, koje mogu pomoći u tome kako da testirate svoju ideju.
„Takođe, za tržište Balkana je prodaja slaba tačka, veštine prodaje se često potcenjuju i proizvod se pravi sa majndsetom ’Napravi i korisnici će sami doći’. Potrebno je da pričate sa ciljnom publikom što više, da pravite funkcionalnosti koje ona želi da koristi i koja im rešava problem, a ne da se vodite intuicijom i sopstvenim nahođenjem”, naglašava Marijana.
Lični brend je odličan filter, ističe ona, naglašavajući to da inbound strategijama omogućavate da vam se javljaju ljudi na koje vaša priča ostavlja dublji trag:
„S obzirom na to da projekti koje radimo spadaju u high ticket sales, prodaja se zasniva na rešavanju problema i formiranju dugoročnih odnosa. Lični brend dosta pomaže, ali je najbitnija ekspertiza, znanje i portfolio uspešnih saradnji. Trenutno moj suvlasnik i ja delimo na društvenim mrežama Linkedin i X naš razvojni put kao preduzetnika dok vodimo softversku agenciju. Otvoreno pričamo o lekcijama, usponima, padovima i delimo stečeno znanje.”
Kada je o stresu reč, on je neizbežan, poručuje naša sagovornica. S tim u vezi, kako kaže, jedino je bitno kako se vi nosite sa tim i kako upravljate njime.
„Šta bih preporučila? Testirajte, pivotirajte i prodajte pre nego što ste krenuli u realizaciju. Gradite konekcije onda kada vam one nisu potrebne. Okružite se sistemom podrške i ambicioznim ljudima koji će vas podržati, motivisati i tešiti kada ne bude sve kako ste zamislili”, savetuje Marijana.
Marijana Gligorićveruje u moć tehnologije da kreira pozitivne promene i aktivno bira projekte koji ne samo da donose inovacije već imaju i društveni uticaj. Kroz Brigit.dev, njena misija je da gradi sledeću generaciju softverskih proizvoda koji nisu samo tehnološki superiorni, već i usmereni ka stvarnim potrebama korisnika.
