Kao kompanija koja pruža connectivity, data centar, cloud i cybersecurity usluge za digitalni biznis ekosistem, CETIN Srbija svakodnevno štiti kritične digitalne servise svojih korisnika od ovakvih pretnji.
O trendovima i izazovima u oblasti DDoS zaštite razgovaramo sa Bojanom Maksimovićem, Head of Security Infrastructure, CETIN Srbija.
Zašto DDoS zaštita često nije u centru pažnje?
Mnoge organizacije DDoS napade i dalje smatraju manje ozbiljnim od ransomware napada ili krađe podataka, jer ne dovode nužno do kompromitacije informacija. Međutim, poslovna šteta ne nastaje samo gubitkom podataka.
Kada internet portal, e-commerce platforma, korisnička aplikacija ili udaljeni pristup zaposlenih postanu nedostupni, posledice vrlo brzo postaju poslovne. Tu su prekid rada, pad prihoda, nezadovoljstvo korisnika i reputacioni rizik koji utiče na percepciju pouzdanosti organizacije.
DDoS napadi se često koriste i kao diverzija, dok napadači pokušavaju da kompromituju druge sisteme. Zato je danas dostupnost servisa jednako važan deo sajber bezbednosti kao i zaštita podataka.
Koliko su DDoS napadi danas dostupni napadačima?
Mnogo više nego ranije. Postoje DDoS-as-a-Service platforme i alati koji omogućavaju pokretanje napada bez naprednog tehničkog znanja. Istovremeno, kompromitovani IoT uređaji, poput kamera, rutera i drugih uređaja povezanih na internet, često postaju deo takozvanih botnet mreža. Reč je o velikom broju uređaja koje napadači daljinski kontrolišu i koriste za istovremeno slanje ogromne količine saobraćaja prema izabranoj meti, čime izazivaju DDoS napad. Danas se za takve vrste napada ne traži „velika pamet“.
Kako funkcioniše moderna DDoS zaštita?
Savremena zaštita počinje kontinuiranim monitoringom mrežnog saobraćaja i prepoznavanjem odstupanja od uobičajenih obrazaca.
Kada se identifikuje napad, saobraćaj se automatski preusmerava ka sistemima za mitigaciju i takozvanim scrubbing centrima. Oni specijalnim metodama filtriraju zlonamerne zahteve pre nego što stignu do infrastrukture korisnika. Najefikasnija su hibridna rešenja koja kombinuju lokalnu zaštitu za brzu reakciju i cloud kapacitete sposobne da prihvate velike količine saobraćaja.
U CETIN-u ovakav sistem zaštite svakodnevno razvijaju, održavaju i unapređuju stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom u radu na velikim mrežnim i bezbednosnim sistemima. Posebnu vrednost predstavlja činjenica da servise koje nudimo tržištu prethodno koristimo i testiramo u sopstvenoj infrastrukturi, kroz zaštitu velikog broja korisnika i digitalnih servisa. Takav pristup omogućava nam da rešenja kontinuirano unapređujemo na osnovu stvarnih iskustava i potvrđenih rezultata. Zato kvalitet DDoS zaštite ne zavisi samo od tehnologije, već i od znanja, iskustva i operativne spremnosti ljudi koji njome upravljaju.
Koje su najčešće zablude o DDoS zaštiti?
Prva je: „Imamo firewall, zaštićeni smo.“ Firewall jeste važan bezbednosni element, ali nije projektovan da apsorbuje ogromne količine saobraćaja karakteristične za volumetrijske napade.
Druga je: „Nismo dovoljno veliki da budemo meta.“ Savremeni napadi uglavnom su automatizovani i botnet ne pravi razliku između velike korporacije i manjeg preduzeća.
Treća zabluda je da zaštita može da se uključi tek kada napad počne. Internet linkovi mogu biti zasićeni za nekoliko minuta, pa naknadna reakcija često dolazi prekasno. Ni blokiranje saobraćaja iz pojedinih država nije dovoljno, jer botneti koriste uređaje širom sveta.
Da li podaci potvrđuju rast broja napada?
Apsolutno.
Tokom prethodnih godina broj napada koje smo beležili uglavnom bio je relativno nizak i kretao se ispod 20 mesečno.
Krajem 2024. počinje rast, dok je tokom 2025. godine broj napada dostizao nekoliko stotina mesečno, sa vrhuncem od preko 800 incidenata u jednom mesecu.
Trend se dodatno ubrzao tokom 2026. godine. U maju smo kroz lokalnu CETIN infrastrukturu registrovali 1.446 napada, a od juna se mesečni broj napada meri preko dve hiljade. Nekada smo pomno analizirali retke napade, u proseku jednom godišnje, koji pređu maksimalni skok od 100 Gbps. Ove godine beležimo isto na mesečnom nivou. Najveći napad, od 185 Gbps, odbili smo u septembru 2026. godine.
Šta je dovelo do tolikog povećanja?
Reč je o kombinaciji globalnog rasta DDoS aktivnosti, dostupnosti DDoS-as-a-Service platformi, sve većeg broja kompromitovanih IoT uređaja i automatizacije napada. Istovremeno raste broj potencijalnih meta, jer se sve više poslovnih procesa odvija preko interneta. Mete mogu biti rezidencijalni korisnici, e-commerce sajtovi, poslovne aplikacije, ali i servisi kritične infrastrukture.
Istovremeno, za nas u CETIN-u nije najvažniji podatak koliko napada vidimo, već koliko uspešno štitimo servise naših korisnika. Uprkos višestrukom rastu obima i složenosti napada, zahvaljujući kombinaciji napredne tehnologije, stručnog tima i pažljivo dizajniranih procesa uspeli smo da očuvamo kontinuitet rada zaštićenih servisa. To je i najvažniji pokazatelj efikasnosti jednog DDoS servisa.
Uprkos tolikom broju napada, korisnici često ne primete da se nešto dešava. Kako je to moguće?
To je najbolji pokazatelj da zaštita funkcioniše. Uprkos višestrukom povećanju broja napada, implementirani mehanizmi mitigacije sprečili su prekide dostupnosti zaštićenih servisa.
Najvrednija DDoS zaštita je ona za koju korisnici ne znaju da radi, jer je napad zaustavljen pre nego što je ostavio posledice.
Glavni pokazatelj su smanjeni broj korisničkih žalbi na kvalitet servisa – i detaljan izveštaj o mnogobrojnim napadima.
Koliko je DDoS zaštita danas važna za poslovnu otpornost?
Danas više ne govorimo samo o mrežnoj zaštiti. DDoS zaštita je postala deo strategije poslovnog kontinuiteta i sajber otpornosti.
Najefikasniji pristup podrazumeva kombinaciju cloud i on-prem zaštite, neprekidan monitoring i unapred definisane procedure za odgovor na incidente.
Zato se sve više organizacija oslanja na telekom operatere i datacentar provajdere koji mogu da zaustave napad pre nego što stigne do infrastrukture korisnika.
U CETIN-u DDoS zaštitu pružamo kao deo usluga konektivnosti i datacentar servisa. Na taj način mitigacija se vrši još na nivou operaterske mreže, čime se sprečava zasićenje internet kapaciteta i povećava dostupnost poslovno kritičnih servisa.
Kakvu ulogu ima veštačka inteligencija?
Napadači koriste veštačku inteligenciju i mašinsko učenje kako bi analizirali uspešnost napada, prilagođavali taktike i automatski menjali ciljeve.
Zato i odbrana koristi napredne sisteme koji u realnom vremenu prepoznaju promene obrazaca i reaguju na nove metode napada. Jednostavno, AI te napada – AI te štiti.
Koja je vaša glavna poruka organizacijama?
DDoS napadi više nisu problem samo velikih kompanija, niti su isključivo tehnički izazov.
DDoS zaštitu ne treba posmatrati kao opciju koja se aktivira nakon prvog incidenta, već kao sastavni deo strategije sajber bezbednosti, poslovnog kontinuiteta i ukupne otpornosti organizacije. Jer kada ključni servis stane, posledice vrlo brzo prestaju da budu tehničke i postaju poslovne.
