Ominimo je postao profitabilan u prvoj godini, što je retkost u svetu startapa. Šta je bila vaša najveća prednost u tom uspehu?
Moj najuži tim i ja proveli smo više od decenije radeći kao konsultanti u McKinsey & Company, sarađujući sa najvećim osiguravajućim kompanijama u Evropi, na transformaciji njihovog poslovanja. Pre nego što smo osnovali Ominimo, praktično smo već izgradili pet veoma sličnih firmi – samo ne za sebe, već za tadašnje klijente. Iako smo tehnološka kompanija u osnovi, od prvog dana smo bili fokusirani na to da izgradimo profitabilan portfolio.
To je značilo dve stvari: rigorozna selekcija rizika – nudeći niske cene samo nicko-rizičnim vozačima – i visoku troškovnu efikasnost, zahvaljujući automatizaciji procesa. Kao rezultat toga, Ominimo ima 10-30 puta manje ljudi po evru premije u odnosu aa tradicionalna osiguranja. Videli smo previše insurtech firmi koje su kratko zasijale, a zatim propale zbog neprofitabilnog portfolija. Naš cilj nikada nije bio da jurimo visoku valuaciju radi brze prodaje – već da izgradimo održiv i profitabilan biznis koji ćemo sa zadovoljstvom voditi decenijama.
Vaš model koristi stotine varijabli za procenu rizika. Koji vas je podatak posebno iznenadio u tom procesu?
U osiguranju sve počinje od selekcije rizika. Kompanija koja ima najprecizniji model predviđanja rizika može da odredi najbolje cene na tržištu, privuče najmanje rizične vozače i na kraju ostvari najveći profit. Dok tradicionalno osiguranje može da tretira deset vozača isto i svakom ponudi polisu od 200 evra, naš cilj je da im damo deset različitih cena – nekima niže, nekima više. Šta se tada dešava? Dobri rizici, koji zaslužuju nižu cenu polise, prelaze kod nas. Loši rizici, za koje je naša cena viša, ostaju kod drugih. Naravno, sve to funkcioniše samo ako je model tačan – ako ponudite nisku cenu lošim vozačima, u problem ste. Zato toliko ulažemo u data science.
Naši konkurenti koriste pet, možda deset ključnih varijabli za procenu rizika. Mi koristimo više od 100 – ne zato što je broj varijabli sam po sebi cilj, već zato što tragamo za onima koje imaju najveću prediktivnu snagu. Jedna od zanimljivih varijabli je, recimo, dužina vozila – pokazalo se da je u direktnoj vezi sa brojem nezgoda prilikom parkiranja. Svaki čitalac će sada reći: “pa to je logično!” – i jeste, ali tek nakon što ste to čuli. Poenta je da takve stvari ne promaknu. A ima ih mnogo koje ljudima ne bi pale na pamet – zato, između ostalog, postoje modeli.
Koji su vam ključni planovi za narednih 12 meseci – nova tržišta, novi proizvodi ili jačanje tima?
Sve tri stvari su u planu i za nas nisu međusobno isključive. U postojećim tržištima pripremamo lansiranje novih proizvoda, poput osiguranja stana. Paralelno ulazimo na najmanje tri nova tržišta – Poljsku, Švedsku i Holandiju. Naša ambicija je da se tokom naredne tri godine proširimo na još 15 tržišta EU. Naravno, sav taj rast podrazumeva i jačanje tima. U prethodnih 12 meseci porasli smo sa 3 na više od 60 ljudi, a u narednih godinu dana očekujemo da taj broj udvostručimo ili utrostručimo. Iako je velika većina naših softverskih inženjera i data scientista iz Srbije, nemamo planove da ulazimo na srpsko tržište.
Kako su vas godine provedene u McKinsey-u i Narodnoj banci Srbije pripremile za vođenje jednog high-tech startapa?
Iskustvo iz NBS pružilo mi je uvid u to kako funkcioniše finansijski sistem – kako regulativa utiče na ponašanje tržišnih učesnika, kako se upravlja rizikom i zašto je stabilnost važna. McKinsey mi je, s druge strane, omogućio da vidim industriju osiguranja iznutra i da shvatim duboke, strukturne probleme koje tradicionalni osiguravači ne uspevaju da reše.
Ali, možda najvažnije, to je mesto gde sam naučio kako se složeni problemi rešavaju na strukturiran način, kako se rigoroznom analizom podataka donose poslovne odluka i šta znači raditi 100 i više sati nedeljno da bi se posao završio na vreme. Na kraju, tamo sam i upoznao mnoge ljude koji su danas sa mnom u Ominimu.
Mnogi Ominimo već vide kao budućeg jednoroga. Kako vi gledate na tu ambiciju i šta vam je važnije – brz rast ili održivost?
Održivost biznisa nam je uvek bila daleko važnija od brzog rasta. Naravno, ambiciozni smo i brzo rastemo, ali samo kada je taj rast zasnovan na zdravim osnovama. Sada deluje prilično izvesno da ćemo postati prvi jednorog poreklom iz Srbije, ali to nam nikada nije bio cilj sam po sebi. Ako nam to pomogne da privučemo najbolje talente iz Srbije i uključimo ih u nešto što je smisleno i globalno relevantno, to je već veliki uspeh. Na kraju dana, život je prekratak – važno je da u svemu ovome i uživamo. Verujemo i da smo imali sreće u genetskoj lutriji i zato se trudimo da deo svog uspeha usmerimo ka onima kojima je manje toga dato. A kako budemo rasli i postajali profitabilniji, nadamo se da ćemo moći da pomognemo još više.
Vodite tim izuzetnih talenata – od olimpijaca do AI eksperata. Kako vi lično ostajete u toku sa tolikim znanjem?
Iskren odgovor je – ne stižem da ispratim sve, niti to pokušavam. Svesno se trudim da ne budem tipičan srpski šef koji misli da sve zna najbolje. Ne doživljavam svoju ulogu kao nekog ko treba uvek da bude najpametniji u sobi, već kao nekoga ko okuplja prave ljude, pomaže im da se fokusiraju na ono što je važno i uklanja prepreke kako bi oni mogli da rade ono što najbolje znaju. Svakog jutra u 08:30 prisustvujem pozivu sa našim data science timom i svaki put me iznova oduševi njihova briljantnost. Kada počnu da pričaju o log-normalnim distribucijama i optimizaciji u N-dimenzionalnim prostorima, preplavi me osećaj ponosa što smo uspeli da izgradimo tim u kojem su ovako pametni razgovori svakodnevica.
Kada se isključite iz posla, kako izgleda vaš idealan dan odmora?
Trenutno sam sa porodicom na Kipru i trudim se da održim balans između posla i privatnog života. Pre pola godine postao sam otac i ta nova uloga mi donosi ogromnu radost. Svaki dan prošetamo pored mora – supruga, ćerkica i ja – i to su trenuci u kojima punim baterije. Vodimo jedan sasvim običan, ali nama dragocen život: kuvamo večeru kod kuće, gledamo Netflix, provodimo vreme zajedno. Volim da trčim i da ostanem u formi – pre nekoliko nedelja sam trčao maraton u Rimu.
Još od srednje škole mnogo volim da čitam i svaka dobra knjiga mi dođe kao reset. Trudim se da ne zaboravim ono što mislim da je zaista važno – na kraju dana, naši odnosi s ljudima koje volimo su ono što nas čini istinski srećnima. Sav poslovni uspeh na kojem drugi mogu da zavide ne vredi mnogo ako se čovek privatno ne oseća ispunjeno.
