Još 2007. godine, bilo je teško zamisliti revoluciju korisnih aplikacija i servisa koju su pametni telefoni doneli. Međutim, to je imalo svoju cenu – u vidu narušavanja privatnosti. Kao istraživači koji se bave upravljanjem podacima i privatnošću, vidimo da je sa proširenjem internet konekcije na uređaje u domovima, kancelarijama i gradovima, privatnost danas ugroženija nego ikada.
Internet stvari (IoT)
Vaši kućni uređaji, automobil i dom dizajnirani su tako da vam olakšaju život i automatizuju svakodnevne zadatke: pale svetlo kada uđete u prostoriju, podsećaju vas da vam paradajz uskoro više neće biti dobar, podešavaju temperaturu prema vremenskoj prognozi i ličnim preferencijama ukućana.
Da bi to mogli da rade, potreban im je internet – da bi prikupili dodatne podatke i doneli odluke. Bez internet konekcije, vaš pametni termostat može da prikuplja podatke, ali ne zna kakva je vremenska prognoza, niti ima dovoljno procesorske moći da samostalno odluči šta da radi.
Ali, nisu samo stvari u vašem domu povezane na mrežu. Pametni uređaji se sve više koriste u radnim prostorima, tržnim centrima i gradovima. IoT je već našao široku primenu u transportu, logistici, poljoprivredi i industrijskoj automatizaciji. Procene govore da je 2018. bilo oko 22 milijarde internet povezanih uređaja u upotrebi širom sveta, a da će ih do 2030. biti više od 50 milijardi.
Šta ti uređaji znaju o nama?
Pametni uređaji prikupljaju čitav niz podataka o svojim korisnicima. Pametne sigurnosne kamere i digitalni asistenti su u suštini kamere i mikrofoni u vašem domu koji beleže zvuk i sliku vaših aktivnosti. Manje očigledni su uređaji poput pametnih televizora koji vas snimaju, pametne sijalice koje prate vaš san i rad srca, ili pametni usisivači koji mapiraju svaki centimetar vašeg doma.
Nekada se i samo prisluškivanje reklamira kao prednost – na primer, neki Wi-Fi ruteri prikupljaju informacije o tome gde se korisnici nalaze u kući i koordinišu se sa drugim uređajima da bi detektovali kretanje.
Proizvođači često tvrde da podatke vidi samo automatizovani sistem, a ne ljudi. Međutim, to nije uvek slučaj. Na primer, zaposleni u Amazonu prisluškuju deo razgovora korisnika sa Alexa uređajem, transkribuju ih i analiziraju, kako bi ih potom prosledili sistemima veštačke inteligencije.
Čak i ako pristup podacima ima samo automatizovani sistem, to ne znači da su posledice bezopasne. Privatni podaci koji se prenose putem interneta mogu biti ranjivi na hakerske napade bilo gde u svetu, a većina potrošačkih uređaja nema naročito jaku zaštitu.
Kod nekih uređaja, poput pametnih zvučnika ili kamera, korisnici ih povremeno mogu isključiti zbog privatnosti. Ipak, to često značajno umanjuje njihovu funkcionalnost. A kada se nalazite u kancelariji, tržnom centru ili pametnom gradu – nemate čak ni tu opciju. To znači da ste izloženi riziku čak i ako lično ne posedujete nijedan pametan uređaj.
Zbog toga je važno da svaki korisnik razume šta gubi, a šta dobija, kada kupuje i koristi internet-povezane uređaje. Nažalost, to nije uvek jednostavno. Istraživanja pokazuju da vlasnici pametnih kućnih asistenata često ne znaju koje podatke uređaji prikupljaju, gde ih čuvaju i kome ih šalju.
Kako da se zaštitimo?
Zakoni kao što su Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) u EU i Zakon o zaštiti potrošača u Kaliforniji (CCPA) daju ljudima veću kontrolu nad sopstvenim podacima. Zahvaljujući tome, možete podneti zahtev za pristup podacima (Data Subject Access Request – DSAR) kompaniji koja ih prikuplja i zatražiti informacije o tome koje podatke imaju, kako ih koriste i da li ih dele sa trećim stranama.
Ipak, iako su zakoni važan korak, njihova primena teško može da prati eksploziju broja uređaja. Do tada, možete sami preduzeti neke mere.
Ako već posedujete pametni uređaj, redovno ažurirajte njegov softver i u podešavanjima isključite sve opcije prikupljanja podataka koje nisu neophodne. Američka Federalna komisija za trgovinu nudi praktične savete kako da zaštitite svoje uređaje, a organizacija Online Trust Alliance nudi dodatne preporuke i kontrolne liste.
Ako tek planirate da kupite pametni uređaj, raspitajte se koje podatke prikuplja i kakva je politika privatnosti proizvođača. Nezavisni izvori, kao što je Mozilla-ina platforma Privacy Not Included, mogu vam pomoći da izaberete verziju uređaja koji više poštuje vašu privatnost.
