Naučnici sa Karlsruhe Institute of Technology (KIT) upozoravaju da ova mogućnost predstavlja ozbiljan rizik po privatnost korisnika.
Kako je to moguće?
Istraživači su analizirali takozvane BFI podatke (Beamforming Feedback Information), koje koriste mnogi savremeni Wi-Fi ruteri kako bi preciznije usmeravali signal ka povezanim uređajima.
Funkcija poznata kao „beamforming“ razvijena je da poboljša kvalitet i brzinu internet veze tako što signal ne šalje ravnomerno u svim pravcima, već ga usmerava tamo gde je potreban.
Međutim, upravo ti podaci mogu da otkriju mnogo više nego što se ranije mislilo.
Koristeći metode mašinskog učenja, istraživači tvrde da su uspeli da pretvore informacije o ponašanju Wi-Fi signala u svojevrsni „otisak“ osobe, postižući čak 99,5 odsto tačnosti u identifikaciji.
Wi-Fi kao kamera koja koristi radio-talase
Studija je obuhvatila 161 učesnika, a sistem se oslanjao na način na koji Wi-Fi signal reaguje na prepreke poput zidova, nameštaja, kućnih ljubimaca i ljudskog tela.
Upoređivanjem očekivanog ponašanja signala sa stvarnim podacima koje prima ruter, istraživači su uspeli da razlikuju pojedince.
Čak i kada su učesnici menjali način hodanja ili nosili predmete poput rančeva i kutija, sistem ih je i dalje prepoznavao sa tačnošću od 50 do 60 odsto.
Najveća zabrinutost istraživača odnosi se na činjenicu da BFI podaci nisu šifrovani.
„Ovo funkcioniše slično kao obična kamera, s tom razlikom što se za prepoznavanje koriste radio-talasi umesto svetlosti“, objasnio je koautor studije Thorsten Strufe.
Zašto je ovo problem?
Prema njihovim navodima, takve informacije potencijalno mogu biti dostupne čak i bez direktnog povezivanja na mrežu, što otvara mogućnost zloupotrebe bez fizičkog pristupa ruteru.
Drugim rečima, neko bi teoretski mogao da koristi postojeću Wi-Fi infrastrukturu za praćenje i identifikaciju ljudi u njihovim domovima.
Istraživači smatraju da su proizvođači tehnologije i organizacije koje definišu Wi-Fi standarde godinama uvodili naprednije funkcije povezivanja bez adekvatnih mera zaštite privatnosti.
Dok se korisnicima nude brži internet i pametnije mreže, malo ko je svestan da ista oprema potencijalno može da prati njihovo kretanje i identitet.
„Ovo nije zanimljiv eksperiment, već napad na privatnost“
Autori studije vrlo otvoreno opisuju svoje zaključke.
„Pokazali smo pouzdanu identifikaciju osoba korišćenjem standardnog hardvera koji je već široko rasprostranjen u domovima i javnim prostorima“, navodi se u radu.
Dodaju da je zbog prisustva takve opreme u milionima domaćinstava problem privatnosti izuzetno ozbiljan.
Iako postoje potencijalne legitimne primene ove tehnologije, poput bezbednosnih sistema ili pametnih kuća, istraživači smatraju da identifikacija ljudi putem Wi-Fi mreže predstavlja „napad na privatnost“, naročito zato što se može odvijati bez znanja i saglasnosti korisnika.
Postoji li rešenje?
Za sada ne mnogo.
Pošto je problem vezan za sam dizajn hardvera i Wi-Fi protokola, ne postoji jednostavno podešavanje koje bi korisnici mogli da uključe ili isključe.
Zbog toga istraživači pozivaju proizvođače opreme, organizacije koje razvijaju standarde i regulatore da što pre uvedu efikasnije mere zaštite privatnosti.
Njihova preporuka je jasna: kompanije bi trebalo ozbiljno da razmotre uvođenje zaštitnih mehanizama, a ukoliko to nije moguće – da potpuno odustanu od beamforming tehnologije.
