Ovaj pristup već koriste X (nekada Twitter) i Meta (Facebook, Instagram), a zasniva se na principu zajedničkog, „crowdsourced“ fact-checkinga, gde korisnici sami dodaju objašnjenja ili ispravke.
Kako to funkcioniše
Scott Hale sa Oksfordskog internet instituta objašnjava da X koristi ovakav sistem od 2021, a ideja je da „masa“ često može doći do tačne procene, slično profesionalnim proveravačima činjenica. Razlika kod TikToka je što traži da korisnici navedu izvor informacije, što na X-u nije obavezno.
Međutim, problem je vidljivost, većina napisanih beležaka nikada ne dođe do šire publike. Istraživanje je pokazalo da je na X-u više od 90% beležaka ostalo neobjavljeno, a one koje su prošle proces odobravanja čekale su u proseku dve nedelje.
Prednosti i ograničenja
Glavni izazov je što algoritmi često prikazuju sadržaj u tzv. „echo komorama“, gde korisnici uglavnom vide informacije koje potvrđuju njihova uverenja. Hale predlaže „gamifikaciju“ procesa, po uzoru na Vikipediju, gde bi aktivni korisnici dobijali priznanja i nagrade.
Pored zajedničkih beležaka
Društvene mreže i dalje koriste druge metode moderacije, automatizovane sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji, ljudske moderatore i prijave korisnika. Profesionalni proveravači činjenica ostaju ključni jer imaju pristup stručnjacima i poznaju politički i društveni kontekst dezinformacija.
Stručnjaci smatraju da kombinacija profesionalnog fact-checkinga i angažovane zajednice može biti najefikasniji model, pod uslovom da se beleške zaista vide i koriste.
