Moseri je javno demantovao teoriju da Instagram tajno snima razgovore kako bi isporučivao relevantnije oglase. Kako objašnjava, prisilno uključivanje mikrofona bilo bi tehnički uočljivo (indikatorska lampica, veća potrošnja baterije), a pritom — suštinski nepotrebno. Oglašavanje se već dugo oslanja na podatke o vašem ponašanju: čemu dajete „like“, na šta se zadržavate, koje sadržaje delite, čemu se vraćate. Kada se tome doda nova generacija AI proizvoda u aplikacijama Mete, signala je dovoljno da modeli vrlo verno zaključe vaša trenutna interesovanja i planove.
Instagram i AI asistent
U praksi to znači sledeće: i bez prisluškivanja, platforma sklapa slagalicu iz naizgled sitnih tragova, pretraga, komentara, načina na koji razgovarate sa AI asistentima, pa čak i ritma skrolovanja. AI zatim iz tih tragova gradi pretpostavke: da li uskoro putujete, da li menjate posao, razmišljate o kupovini bicikla ili ste tek u fazi „istraživanja“. Što su podaci svežiji i raznovrsniji, to je i oglas precizniji, objavio je TechChrunch.
Zašto onda mnogima deluje da „telefon sluša“? Psihološki efekat naknadne selektivne pažnje radi svoje: tek nakon što ste s nekim popričali o novom usisivaču, primetićete oglas koji vam je možda već bio ispred nosa. Mozak retroaktivno povezuje uzrok i posledicu, iako je algoritam do zaključka došao statistički — ne preko mikrofona.
Ovakav pristup donosi tri posledice. Prva: korisnici će sve češće imati utisak „kako je baš ovo pogodio?“, iako je reč o čistoj matematici i puno sitnih signala. Druga: oglašivači dobijaju finiji alat za targetiranje i merenje učinka kampanja, jer AI ume da prepozna fazu namere, a ne samo opšti interes. Treća: debata o privatnosti seli se sa pitanja „da li me slušaju“ na pitanje „kojim sve podacima hranimo modele i pod kojim uslovima“.
Moseri poručuje: mikrofon ostaje isključen, a fokus je na transparentnijem objašnjavanju kako nastaju preporuke i koje kontrole korisnici imaju. Za regulatore, sledeći izazov biće da jasnije definišu granice upotrebe podataka iz AI interakcija. A za sve nas, praktična lekcija je da svaka digitalna radnja — pa i ona koja traje delić sekunde — ostavlja signal koji pametni sistemi znaju da pročitaju.
