„Veoma dugo ulažemo u to da mladi budu bezbedni na našoj platformi. Od YouTube-a treba očekivati da nastavi da se fokusira na te aktivnosti“, izjavio je Mohan za CNN tokom susreta sa novinarima na godišnjem događaju Made on YouTube.
Njegova izjava dolazi nakon što je Meta pristala na sporazum vredan 18 milijardi dolara, kojim se okončavaju sporovi sa više američkih saveznih država. One su kompaniju optužile da je dizajnirala platforme koje podstiču zavisničko ponašanje i doprinose krizi mentalnog zdravlja među mladima.
Meta želi da i konkurencija prihvati stroža pravila
Meta pokušava da podstakne konkurentske platforme, uključujući YouTube i TikTok, da prihvate slične obaveze iz sporazuma. Među predloženim merama nalaze se vremenska ograničenja za korišćenje platformi, uklanjanje javno prikazanog broja lajkova na nalozima tinejdžera i nezavisan nadzor nad bezbednosnim praksama.
Prema uslovima sporazuma, Meta je navela da bi isplatila samo 70 odsto dogovorenog iznosa ukoliko se YouTube i TikTok ne bi pridružili dogovoru, odnosno ako ne bi prihvatili da plate približno šest milijardi dolara svaki i uvedu slične promene.
Države, međutim, nisu isključile mogućnost da protiv ovih platformi pokrenu sudske postupke. Generalni tužilac Kalifornije Rob Bonta poručio je da su spremne da izvedu YouTube i TikTok pred sud ukoliko bude potrebno da bi se obezbedile promene.
Mohan smatra da YouTube već ima odgovarajuće mehanizme zaštite. Kao primer naveo je opciju pomoću koje roditelji mogu da ograniče vreme koje tinejdžeri provode gledajući kratke video-snimke na servisu YouTube Shorts. Dodao je i da kompanija sarađuje sa nezavisnim stručnjacima koji daju preporuke za razvoj bezbednosnih funkcija.
Direktor je istakao i da se YouTube razlikuje od Mete, između ostalog, po tome što se sadržaj ove platforme sve više gleda na televizorima u dnevnim sobama.
TikTok se, prema navodima CNN-a, nije oglasio povodom poziva da se pridruži Metinom sporazumu.
YouTube se i sam suočava sa tužbama zbog uticaja na mlade
Iako Mohan tvrdi da YouTube već preduzima odgovarajuće mere, kompanija se suočava sa pravnim izazovima koji se odnose na uticaj digitalnih platformi na mentalno zdravlje mladih.
U odvojenom sudskom postupku u Los Anđelesu, u martu ove godine, porota je utvrdila odgovornost Mete i YouTube-a u slučaju mlade žene koja je tvrdila da su je platforme namerno podsticale na zavisničko korišćenje i time narušile njeno mentalno zdravlje. Obe kompanije najavile su žalbe na presudu.
YouTube je tada osporio takvo tumačenje svog poslovanja, navodeći da je reč o platformi za striming koja je odgovorno razvijena, a ne o društvenoj mreži.
YouTube je ranije ove godine postigao i nagodbu u drugom slučaju sa sličnim optužbama, dok su TikTok i Snap takođe zaključili nagodbe sa tinejdžerom koji je pokrenuo postupak. Tužba protiv Mete u tom konkretnom slučaju je povučena.
Ipak, sve četiri kompanije i dalje se suočavaju sa stotinama tužbi koje su podnele pojedinci, porodice i školski okruzi, tvrdeći da su njihove platforme negativno uticale na decu i mlade.
Spor oko Metinog sporazuma tako otvara šire pitanje odgovornosti tehnoloških kompanija: da li postojeće mere zaštite zaista pružaju dovoljnu sigurnost mladim korisnicima i ko treba da odredi standarde kojih bi čitava industrija trebalo da se pridržava.
