Projekat How Couples Meet and Stay Together (HCMST) prati trendove u vezi sa zabavljanjem i brakovima u Americi kroz vreme. Ovaj projekat, koji su osmislili društveni naučnici sa Stenforda i Univerziteta Nju Meksiko, od 2009. godine prikuplja i analizira demografske i partnerske informacije više od 5.000 američkih parova.
Znamo šta mislite – zato mladi danas imaju toliko problema u vezama. Ali pre nego što osudite kulturu „neobaveznih veza“ i dejting aplikacija, treba imati na umu da „upoznavanje online“ ne podrazumeva nužno Tinder ili neku sličnu platformu.
Socijalni demograf Majkl Dž. Rozenfeld, jedan od tvoraca HCMST-a, izjavio je za časopis The Atlantic da je stvarni procenat ljudi koji se upoznaju putem dejting aplikacija između 25% i 30% – brojka koja je prilično stabilna od 2017. godine.
Parovi koji se upoznaju putem društvenih mreža ili drugih internet foruma čine preostali procenat parova koji su se upoznali online.
Skok zbog interneta i pamenih telefona
HCMST pokazuje da je broj takvih parova naglo porastao kasnih 1990-ih i ponovo pre 2010. godine. Ove promene vremenski se poklapaju sa nastankom interneta 1995. godine i pojavom pametnih telefona, koji su postali mainstream 2007. godine. Parovi koji su se upoznali online prvi put su nadmašili one koji su se upoznali preko prijatelja 2013. godine – samo godinu dana nakon što je lansiran Tinder.
Međutim, to ne znači da je internet jedini „krivac“ za smanjenje broja parova koji se upoznaju uživo. Rozenfeld i njegovi kolege iz HCMST-a, Ruben Dž. Tomas i Sonja Hausen, ističu da su se neki „tradicionalni“ načini upoznavanja smanjili mnogo pre interneta, kao odgovor na društvene promene.
Opada uloga porodice u provodadžisanju
„Uloga porodice kao posrednika u upoznavanju opadala je tokom većeg dela 20. veka, jer je kasnije stupanje u brak i veća nezavisnost mladih uklonila dejting i pronalaženje partnera iz neposrednog nadzora roditelja“, navode oni.
Uloga porodice i zajednice u spajanju parova nekada je pružala određenu sigurnost i društvenu povezanost – nešto što internet ne može da zameni. Ali takvi strogo nadgledani odnosi takođe su učinili internet privlačnim mestom za ljude koji nisu želeli da njihove veze budu predmet ogovaranja.
Internet je pružio slične mogućnosti mladima koji su tek ulazili u svet zabavljanja, kao i samcima koji su tražili partnera.
„Online forumi i poruke daju ljudima vreme i distancu da pažljivije formulišu pitanja i odgovore, pronađu zajednice sa sličnim interesovanjima izvan neposrednog okruženja i podele stvari koje bi im možda bilo neprijatno reći uživo.“
Internet takođe pruža pristup mnogo širem krugu potencijalnih partnera nego što bi to bilo moguće u okviru bilo koje društvene mreže uživo. Za osobu koja se bori da pronađe partnere u svom okruženju, šansa da upozna nekoga online može biti dobro rešenje.
Nezadovoljstvo lokalnim društvenim prilikama moglo bi objasniti zašto je procenat parova koji su se upoznali u crkvi, komšiluku ili na poslu opao kada je online upoznavanje postalo uobičajenije.
Prednosti i mane onlajn upoznavanja
To, međutim, ne znači da je upoznavanje putem interneta bolje od upoznavanja uživo. Mnogi mladi su odustali od online dejtinga jer ga smatraju transakcionim, nejasnim i nezadovoljavajućim iskustvom. Ali u vremenu kada se čini da su dublje veze sve teže ostvarive, važno je razumeti koje prednosti internet može ponuditi.
Godine 2017. zajednički poznanik spojio je 3,7% parova koji su naveli da su se upoznali online. Još 6,8% parova reklo je da su se prvo upoznali uživo, ali su ponovo uspostavili kontakt online. Parovi koji se upoznaju online takođe doprinose porastu broja onih koji su se upoznali u barovima i restoranima.
Kako se vremena menjaju, logično je da se menjaju i načini upoznavanja i povezivanja. Ali bilo da se upoznajete online ili uživo, veze zahtevaju rad i trud.
