Zero Knowledge: Tehnologija koja pojednostavljuje blockchain verifikaciju

Kada je Zero Knowledge u pitanju, ne moraju nužno svi znati sve podatke o određenoj radnji koja se izvršava. Imamo određeni matematički algoritam - Zero-Knowlegde Proofs, koji omogućava da se verifikuje istinitost informacija bez otkrivanja same informacije. Matematika, koja je u osnovi ove tehnologije, nam omogućava da sve to pojednostavimo.

Vreme Čitanja: 4 min

Algoritam koji pojednostavljuje verifikaciju

Ilustracija: Lenka T.

O Zero Knowledge tehnologiji, njenim benefitima i primeni razgovarali smo sa Edijem Sinovčićem na ETH Belgrade.

Edi je osnivač full-cycle R&D blockchain kompanije SpaceShard, koja se fokusira na razvoj blockchaina kroz Zero-Knowledge tehnologiju, i venture builder unutar Staktnet ekosisitema. Edi je veliki zagovornik Web3 i decentralizacije još od 2017. godine kada je bio jedan od core contributor-a na Ethereum blockchain-u.

Web Mind: Za one koji nisu baš upoznati s tim, možete li nam reći nešto o Zero Knowledge tehnologiji? Koje su njene prednosti?

Edi Sinovčić: Za to bi bilo najbolje krenuti od početka: od blockchaina i šta čini jedan blockchain. Dakle u infrastrukturi svakog blockchain-a imamo konsenzus mehanizam, odnosno sistem koji potvrđuje transakciju i označava je kao autentičnu. 

Kada je Zero Knowledge u pitanju, ne moraju nužno svi znati sve podatke koji se odnose na tu transakciju (u smislu ko je tačno šalje, iz kog razloga itd.) –  dakle privatne podatke. Imamo određeni matematički algoritam – Zero-Knowlegde Proofs (ZKPs) koji omogućava da se verifikuje istinitost informacija bez otkrivanja same informacije. Matematika, koja je u osnovi ove tehnologije, nam omogućava da sve to pojednostavimo (ma koliko god sada ovo zvučalo komplikovano).

Web Mind: Koje su prednosti Zero Knowledge tehnologije u odnosu na blockchain i principa da je sve svima poznato?

Edi Sinovčić: Zero Knowledge je u principu komponenta blockchaina. Blockchain kao takav ima različite načine dokazivanja – Proof of Work, Proof of Stake, itd.

Postoje različiti načini kako mi možemo dokazivati radnje. Jedan primer je, nas desetak u prostoriji imamo različite takozvane validatore. I neko izvrši odredjenu radnju – recimo uzme određeni podatak, a mi proverimo (validiramo) da li se ta radnja uopšte može izvršiti. Na primer, ja pošaljem vama 10 ETH ili nečeg drugog i ako ih ja zaista imam, validiraću ih da mogu da ih pošaljem, pa ćete vi validirati da mogu da ih pošaljem i svi ostali će to isto uraditi. Samim tim smo mi postigli konsenzus – dogovor da ja zaista imam tih 10 ETH koje sam odlučio da vam pošaljem i sada mogu da vam ih dam. 

Kada je Zero Knowledge u pitanju, nije potreban konsenzus i da se svi dogovorimo, već ja generišem dokaz da se ta radnja može izvršiti. I bilo ko, bez da ima sve podatke za izvršavanje verifikacije, može proveriti da smo se mi zaista dogovorili, da je zaista istina da imam tih 10 ETH koje sam odlučio da vam pošaljem.

Da sumiram top 4 prednosti Zero Knowledge tehnologije su:

  1. Sigurnost privatnosti
  2. Poverljivost podataka
  3. Autentifikacija bez otkrivanja identiteta
  4. Poboljšana sigurnost kriptovaluta

Web Mind: Da li to na neki način skraćuje procese verifikacije?

Edi Sinovčić: Definitivno pojednostavljuje i uklanja “sporost” i “delay” koji postoje kod konsenzusa, a takođe, poboljšava celokupnu priču.

Jedna od značajnih stvari koje dobijamo je privatnost, jer ne moraju svi znati sve o svemu i svima – zar ne? Ovo se naročito odnosi na bezbednost ličnih podataka npr. – JMBG, ulica stanovanja, itd. Neke stvari zaista treba da budu privatne, i da uz tu privatnosti moze da se dokaze istinitost informacije koja se potražuje.

Web Mind: Koje su mogućnosti Zero Knowledge tehnologije?

Edi Sinovčić: Jedna od primena je cloud computing 2.0. Šta to znači? 

Svi koristimo neku socijalnu mrežu – Facebook, Instagram, Twitter, i slično. Trenutno imamo razne naše lične login podatke podeljene svuda po njihovim serverima, kao npr. 2-step verification proces (podeljen lični broj telefona).

U sledećoj fazi, sa Zero Knowledge tehnologijom mi bismo mogli da dokažemo da su traženi podaci zaista podaci koji su naši. Primera radi da je moj Instagram nalog zaista moj, ali bez da moram da im dajem moj lični broj telefona na koji će mi stići SMS sa kodom koji posle moram da ubacim na Instagram i onda time potvrdim (verifikujem) da sam to zaista ja i da je to moj nalog. 

To se zove cloud computing 2.0. 

Zero Knowledge tehnologija nam omogućava da tačno znamo gde se ti podaci nalaze. To znači da ne moramo više verovati podacima odnosno aplikaciji, nego možemo to verifikovati. 

Web Mind: Koja je budućnost Zero Knowledge tehnologije?

Edi Sinovčić: Budućnost Zero Knowledge je raznolika. S jedne strane imamo primenu na blockchainu jer je to prva primena i jer ima dosta kapitala i incentiva u blockchain smeru. Ali, down the road, Zero Knowledge će se nalaziti svuda oko nas. Jednostavno, menja paradigmu poverenja koje moramo imati u sisteme, uklanja je, tako da možemo verifikovati, a ne verovati.

Web Mind: Da li se to kosi sa principima decentralizacije?

Edi Sinovčić: Ne, ne kosi se.  Zato što sa ZK tehnologijom mi dokazujemo nešto i to je open-sourced da bilo ko drugi može takođe proveriti i verifikovati istinitost toga, bez da se online privatnost naruši. 

Web Mind: Znači može se verifikovati iako nema svako pristup tome?

Edi Sinovčić: Tako je! To je celokupna ideja. Jako je teško dokazati nešto, ali je jako jednostavno verifikovati. 

Bilo ko od nas se može povezati svojim laptopom i bez problema verifikovati da li je nešto istina. S druge strane, onaj koji dokazuje, mora imati servere, velike mašine, itd. 

Web Mind: Da li Zero Knowledge tehnologija treba da bude dostupna svima, ili ipak rezervisana za određene primene?

Edi Sinovčić: Zero Knowledge tehnologija ima širok spektar primena i koristi se u različitim kontekstima kako bi se postigla sigurnost i privatnost. Međutim, važno je imati na umu da implementacija i korišćenje Zero Knowledge tehnologije zahteva stručnost i pravilnu primenu.

Postoji trend u širenju dostupnosti i olakšavanju upotrebe Zero Knowledge tehnologije. Kao tehnologija napreduje, moguće je da će se pojednostaviti i učiniti dostupnijom široj publici, s alatima, bibliotekama i platformama koje olakšavaju implementaciju i korištenje.

Konačna odluka o dostupnosti Zero Knowledge tehnologije treba biti temeljena na specifičnim potrebama, sigurnosnim zahtevima i kontekstu primene. U nekim slučajevima, može biti važno da bude rezervirana za posebne primene ili industrije, dok se u drugim situacijama može širiti i biti dostupna širem krugu korisnika.

"Pokušao si. Propao. Nema veze. Pokušaj opet. Propadni bolje."

Prijavi se na novosti.